Crnica na rasprodaji?

Pre nekoliko godina napravljena je greška prihvatanjem obaveze da četiri godine posle dobijanja kandidature za EU, stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište, upozoravaju ekonomisti. Ako se nešto ne preduzme, možemo imati velikih problema da sačuvamo oranice, livade i pašnjake, tvrde stručnjaci.

Hrvatska će zemlju ponuditi strancima, ali tek 15 godina po dobijanju kandidature za članstvo u Uniji, a slično važi i za druge zemlje, koje su prošle proceduru prijema.

Mogućnost da stranci mogu za relativno kratko vreme da postanu vlasnici zemljišta u Srbiji žele da iskoriste domaći zemljoposednici.

"Oni su kupili te velike površine da bi mogli vrlo brzo da ih prodaju strancima po mnogo većoj ceni", kaže ekonomista Danilo Šuković.

Hektar prvoklasne oranice košta oko 5.000 evra, u Zapadnoj Evropi sve je manje njiva, pa je njihova cena višestruko veća nego kod nas.

Da bi se sprečila mogućnost rasprodaje zemlje strancima, pre prijema u Uniju potrebno je da nadležni već sada preduzmu valjane mere zaštite.

"Trebalo bi da se osnuje Fond za zemljište koji je nekad postojao. Kroz tu instituciju možemo da donesemo dokumenta koja bi poništila ono što je pogrešno. To treba sprečiti, jer će tu biti spekulativne trgovine sa zemljištem", smatra Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije.

Srbija u proseku ima pola hektara poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, što je i najviše u Evropi. Njive nisu zagađene, veliki broj vodotokova je preduslov za mnogo bolje navodnjavanje, što podiže vrednost njivama.

Naši farmeri srednjeg materijalnog stanja neće moći, kada to bude aktuelno, da se nadmeću sa strancima oko kupovine zemlje, jer jednostavno nemaju toliko para.