Srpski parlament preduzeća

U Domu Narodne skupštine u Beogradu završena je prva sednica Srpskog parlamenta preduzeća na kojoj su predstavnici realnog sektora zatražili promenu modela privrednog razvoja do 2014. i aktivniju ulogu u donošenju propisa koji se odnose na poslovanje privrede.

Premijer Srbije Mirko Cvetković, na otvaranju Srpskog parlamenta, rekao je da Srbija, prema podacima za mart i april, više ne beleži pad zaposlenosti, što je bio trend od početka ekonomske krize.

Premijer je naveo da je tokom ta dva meseca ostvaren skroman rast zaposlenosti, jer je posao našlo oko 2.000 radnika.

"Ako se ima u vidu da smo od početka krize do marta ove godine u kontinuitetu gubili broj zaposlenih, ovo je prvi dobar signal i nadam se da to nije slučajan događaj, već najava novog trenda", naglasio je Cvetković.

Cvetković je rekao da očekuje da će dosadašnje mere Vlade, kao i one koje će tek biti preduzete, dati dalji podsticaj privrednom rastu, koji je za ovu godinu prognoziran na oko tri odsto.

Podsećajući da je u prva četiri meseca ove godine zabeležen rast industrijske proizvodnje od 4,5 odsto u odnosu na isti period 2010. godine, premijer je rekao da to pokazuje da industrija postaje generator privrednog rasta.

Cvetković procenjuje da će rast bruto domaćeg proizvoda sigurno biti tri odsto, koliko je projektovano, ali da će, prema nekim procenama, biti i veći, kao i da je zabeležen rast izvoza od 31 odsto, što govori da preduzeća počinju da baziraju rast na razmenljivim dobrima.

Premijer je naveo da će verovatno već sledeće nedelje biti objavljen novi program podrške izvozu, i to pre svega malim i srednjim preduzećima, kroz angažovanje "Pošte Srbije".

"Pošta će, pre svega, malim preduzećima koja nemaju mogućnost da prođu složene izvozne procedure pružiti svoj servis za manje pošiljke, a u to će biti uključena i carina", objasnio je  premijer Mirko Cvetković.

Premijer je rekao da je Srpski parlament preduzeća prilika da privrednici razgovaraju sa izvršnom i zakonodavnom vlašću, a da je iskustvo iz Evropske unije pokazalo da taj dijalog daje dobre rezultate.

Privrednicima smeta glomazna administracija

Predstavnici vlasti ne spore da postoji nelikvidnost u privredi. Duguje država, lokalne vlasti, javna preduzeća, pa i trgovinski lanci.

"Država jeste veliki dužnik, ali u celom tom lancu manje od 10 odsto. Smatram da je ogromna cifra koju država duguje i počeće da rešava od sebe borbu protiv kašnjenja u plaćanju na onih 60 dana koje smo dogovorili kao prelazni period", kaže potpredsednica Vlade Srbije Verica Kalanović.

Kalanovićeva je obećala i da se zakoni iz oblasti ekonomije neće više usvajati bez konsultovanja sa privrednicima.

Privrednici navode da veliku kočnicu predstavlja glomazna administracija koja usporava strane investicije, ali i opšta nelikvidnost.

"Problem je i nelikvidnost i rešavanje problema nelikvidnosti. Da li je to obaveza državnih organa koji su preuzeli neke obaveze, pa ih ne isplaćuju na vreme, ili problem u bankarskom sektoru zbog velikih obaveznih rezervi da su nam kamate velike", kaže Toplica Spasojević iz ITM grupe.

Preduzetnici očekuju i da država dodatno olakša zapošljavanje novih radnika, jer u Srbiji više od 1.700.000 ljudi nema posao.

Nepoverenje privrednika prema Vladi

Privrednici su kritikovali najavljene podsticajne mere Vlade. 

"Ne verujem da je ovo prelomni trenutak u kojem ćemo nešto više raditi. Uveren sam da do izbora nećemo raditi ništa. Ove najavljene mere mogu više štetiti nego koristiti", smatra Milan Knežević iz „Modusa".

Knežević kaže da su mere samo kozmetičkog karaktera i da više imaju revijalni karakter nego karakter suštinskih promena.

Poslovni ljudi očekuju i efikasniju primenu zakona, ukidanje nepotrebnih propisa i nezavisno sudstvo.

Privrednici traže promenu modela razvoja do 2014

Srpski parlament preduzeća usvojio je, pored, ostalog zaključak da se mora sistemski urediti da legitimni predstavnici privrede budu konsultovani u donošenju propisa koji se direktno odražavaju na poslovanje realnog sektora.

Pravci ekonomske politike Srbije do 2014. moraju da se odnose na promenu modela razvoja i prilagođavanje državne politike pomoći za realizaciju tog modela, zatim na donošenje nove agrarne politike, kao i na prilagođavanje javne potrošnje realnim mogućnostima privrede.

Ekonomska politika zemlje do 2014. mora da se odnosi na sprovođenje svih do sada definisanih mera za unapređenje konkuretnosti srpske privrede i na donošenje sistemskog okvira održivog finansiranja privrede u kojem je prioritetna mera osnivanje Razvojne banke.

Privrednici su u zaključcima zatražili da se stvori sistemski okvir za rešavanje problema nelikvidnosti privrede, izazvanog dugovanjem korisnika budžetskih sredstava privatnom sektoru i međusobnim dugovanjima u privredi.

Nova ekonomska politika u naredne dve godine treba da bude usmerena i na donošenje planova, programa i instrumenata podrške za sprovođenje mera za unapređenja izvoza.

Takođe, navedeno je da u najkraćem roku treba da budu oformljeni radni timovi predstavnika državnih institucija, preduzeća i udruženja Privredne komore Srbije, da bi usaglašeni planovi i dogovori bili sprovedeni u delo.

Prvi sastanak Srpskog parlamenta preduzeća održao se u Domu Narodne skuštine Srbije i okupio je 250 privrednika i preduzetnika koji razmatraju probleme sa kojima se srpska privreda susreće.