Lokomotiva oporavka EU

Najnoviji ekonomski pokazatelji za Nemačku su odlični, slažu se analitičari. Najveća evropska ekonomija potpuno je stala na noge i vratila se na nivo od pre krize.

To raduje Evropsku uniju, jer, osim što je motor oporavka, najbogatija članica daje najviše novca za zajedničke poduhvate. Ni nemački novčanik, međutim, nije bez dna, kažu u Berlinu, pa je sve više protivnika evropskog mehanizma za spasavanje dužnika.

Pošto je objavljeno da je nemački bruto domaći proizvod od početka januara do kraja marta porastao za jedan i po odsto, analitičari su zaključili da raste kako nije nikad od ujedinjenja - na godišnjem nivou po stopi većoj od pet odsto.

"Srećni smo što je rast zasnovan na širokoj osnovi. Nije reč samo o izvoznom bumu, nego i na dobrom stanju domaće potrošnje i investicija. Nemačka još jednom postaje centrala za ekonomsko napajanje Evrope", kaže Jens Nagel, predsednik Udruženja izvoznika.

To su dobre vesti za Evropsku uniju, posebno evrozonu u kojoj je sve jasniji jaz između jakih i slabih ekonomija, kažu u Briselu za nemački uspeh.

"Bruto domaći proizvod Evropske unije premašiće sledeće godine nivo od pre krize. Drugim rečima, kriza nas je 2008. odvela u recesiju sa padom od četiri odsto, ali sada se oporavljamo", kaže evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.

Stručnjaci, međutim, kažu da se upravo najzaduženije zemlje Evropske unije neće okoristiti od nemačkog ekonomskog uspeha.

Protiv plaćanja tuđih računa

"Mađarska i Češka, na primer, isporučuju delove za našu izvoznu industriju. Ali Grčka i Portugalija nemaju mnogo veze sa našom industrijom, zato nemaju koristi od uloge Nemačke kao izvozne mašine", kaže Jens Nagel, predsednik Udruženja izvoznika.

Grčka i Portugalija, međutim, računaju na nemački novčanik. Nemačka daje ogroman novac za spas evropskih dužnika, iako i sama duguje dve hiljade milijardi evra.

Stručnjaci kažu da broj izgleda dramatično, ali nije, jer dug nije premašio 80 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ipak, na političkoj sceni sve je više protivnika plaćanja tuđih računa. Na primer, među liberal-demokratama, partnerima u vladi kancelarke Angele Merkel, ima onih koji su već predlagali Grčkoj da proda ostrva i vrati dug.

"Ako izveštaji ne budu povoljni, kao zaštitinici novca poreskih obveznika, moramo da kažemo ne", kaže poslanik liberal-demokrata Oto Frike.

Najnovije ankete pokazuju da samo petina Nemaca smatra dobrom odluku da se pomogne Grčkoj, dok je polovina smatra lošom. To prati i gubitak poverenja u evro - Nemci radije kupuju nekretnine, zemljište i dragocene metale, nego da čuvaju zajedničku valutu.