Upozorenje na nerealna obećanja

Razgovori Vlade i MMF-a počinju u sredu u Beogradu, narednih 10 dana razgovaraće se o makroekonomskim kretanjima i novom aranžmanu iz predostrožnosti.

U Vladi se nadaju da će Srbija novi aranžman imati do septembra, a iz MMF-a upozoravaju na sklonost srpskih političara da stanovništvu obećavaju nerealne prečice do boljeg života, posebno u predizbornim godinama.

Pre 20 godina Srbija je izvozila 70 odsto proizvodnje, danas 25 procenata. Imali smo dvostruko veći dohodak po stanovniku od istočnoevropskih zemalja, a danas upola manje.

Da bi građani Srbije bolje živeli, iz MMF-a savetuju da pređemo na model rasta kojim dominira privatni, a ne javni sektor, štednju i izvoz. Što je politički nepopularan zadatak, u predizbornoj godini.

Ostaje strah od činjenice da su svi srpski političari više nego spremni da obećaju stanovništvu prečicu do boljeg živtnog standarda kroz nerealna fiskalna obećanja, posebno obećavajući visoke plate u javnom sektoru i penzije, ili, suviše niske poreze. Takva vrsta obećanja posebno je primamljiva u predizbornim periodima.

Pravila o fiskalnoj odgovornosti

MMF predlaže da političke partije javno obećaju da će poštovati pravila o fiskalnoj odgovornosti.

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić kaže da će i za ovu i za svaku sledeću Vladu važiti striktna primena Zakona o fiskalnoj odgovornosti.

Prema njegovim rečima, to znači da se sredstva iz budžeta ne koriste u predzbornim kampanjama i da zaduživanje države bude veće nego što to Zakon o fiskalnoj odgovornosti podrazumeva.

Lider URS-a Mlađan Dinkić kaže da od partija niko ništa ne treba da traži, ako je Srbija o tome donela Zakon.

"Što se tiče URS-a hoćemo da se poštuju zakoni koje Skupština donosi i nema ko sa strane da nam govori 'Ovo da poštuješ, ovo da ne poštujemo'", rekao je lider URS-a Mlađan Dinkić.

Minus u državnoj kasi povećavao se u svakoj predizbornoj godini i moguće je da se to ponovi, kažu u Fiskalnom savetu, zaduženom za kontrolu trošenja para poreskih obveznika.

Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta rekao je da će biti značajnih pritisaka sa obe strane, kao na primer da se porezi smanjuju i da se rashodi povećavaju, što bi dovelo do višeg deficita i javnog duga.

"Plaši nas jedan takav scenario. Na drugoj strani je percepcija da veći deficit i javni dug vodi u privrednu stagnaciju", naveo je Petrović.

Iako su prihodi i rashodi države za sada u okviru planiranog, iz Fiskalnog saveta upozoravaju da pravi izazovi tek slede, jer prostora za smanjenje poreza i doprinosa nema. S druge strane, trebalo bi da država manje troši, pre svega na subvencije, a da poveća investicije.