Vetrom do struje

Posle japanske nuklearne krize, u svetu se preispituje sigurnost nuklearki. Zatvaraju se stari reaktori i obustavlja gradnja novih. Države se sve više okreću obnovljivim izvorima energije.

Ekipa RTS-a obišla je vetroparkove u Austriji, koja je među najvećim zagovornicima čiste energije, a zainteresovana je da investira u Srbiji.

Na samo pedesetak kilometara od Beča, prema granici sa Slovačkom, vetrenjača do vetrenjače, a od njih dvostruka korist - i energetska i turistička. U naselju Bergu, vetroparkove su napravili investitori, a u Bruku meštani samodoprinosom.

"Kada smo počeli, nas 14 smo investirali u projekat i na kraju smo dobili dozvolu za izgradnju ovog vetroparka. Finansirali smo ga zajedno sa bankom", rekao je Gotfrid Pšil, iz Enerdži parka u Bruku.

Poslovni rizik se isplatio, pa su u blizini izgradili još vetrofarmi koje su prodali. Vetrenjačama, pokrivaju, kažu, potrebe za strujom i delimično za grejanjem.

Jedna vetrenjača snage tri megavata može kompletno da snabde strujom oko 1.200 domaćinstava.

U Evropi energiju vetra, za sada, najviše koriste Nemci, Španci i Danci. Investitori kažu da zemlje u svetu ubrzano planiraju projekte za gradnju novih vetroparkova.

"Videli smo i pre nuklearne havarije u Japanu da se posle međunarodne finansijske krize investicije ponovo uvećavaju, sve je više interesovanja za ulaganje u čistu energiju, obnovljive izvore energije", kaže Roland Lauš, direktor za energiju i životnu sredinu Rajfajzen banke.

Austrijski proizvođači vetroturbina su među vodećima u svetu. Neki već rade tehnički deo za investicije i u našoj zemlji, pa su obišli potencijalne lokacije za vetroparkove.

"U Srbiji smo prisutni, jer vaša zemlja ima velike potencijale za razvoj ove oblasti. U kontaktu smo sa više izvođača i potencijalnih investitora za farme vetrenjača u Srbiji", ističe Štefan Ilijas-Mažor, predstavnik "Vestasa" za Srbiju i jugoistočnu Evropu.

Investitori planiraju da u energiju vetra u Srbiji ulože milijardu i po evra i da bi prvi vetropark zemlja mogla da dobije za dve godine. Najpre u Vršcu, a zatim u Inđiji, Plandištu i Kovinu.