Srbija i nuklearke

Iako je u Srbiji na snazi moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana do 2015. godine, našu zemlju na udaljenosti od samo 500 kilometara okružuje čak 20 nuklearnih reaktora.

Naši najbliži susedi veliki deo električne energije dobijaju upravo iz nuklearki. Bugarska ima 6 reaktora od kojih rade četiri, a dva su zatvorena kada je zemlja postala članica Evropske unije upravo iz bezbednosnih razloga.

Rumunija ima dva reaktora, Mađarska četiri, Hrvatska i Slovenija po jedan u nuklearki Krško. Sve zemlje imaju krizne štabove i proveravaju sigurnost svojih objekata.

Direktor Zavoda za radiološku i nuklearnu sigurnost Hrvatske Dragan Kubelka kaže da postoje dve mogućnosti zaštite od nuklearki.

"Jedan vid zaštite je da svaki tehnološki segment držite bezbedno. Normalno, ne možemo se osloniti u potpunosti na to, jer ništa nije 100 odsto sigurno. Moramo graditi nove mere zaštite", rekao je Kubelka.

Stručnjaci tvrde da je u poslednje dve decenije nuklearna tehnologija usavršena, ali da rizici postoje.

"Svetska nauka i tehnologija dostigle su nivo kada možemo sa pravom da kažemo da smo sposobni i spremni da na maksimalan način štitimo nuklearne objekte. Međutim, ne možemo da kažemo da je verovatnoća udesnih događaja nula i da se ne bi nikada desili", kaže direktor JP "Nuklearni objekti Srbije" Radojica Pešić.

Iako je Japan daleko, posle zvaničnih potvrda o pojačanoj radijaciji, stručnjaci se ne usuđuju da prognoziraju dokle bi radioaktivni oblak mogao da se proširi.

Naučni savetnik u Institutu "Vinča" Ilija Plećaš kaže da može doći do novih havarija u nekoj drugoj elektrani.

Katastrofa u Japanu pokrenula je pitanje dalje sudbine nuklearnih postrojenja, ne samo u Evropi, već i u čitavom svetu. Nemačka najavljuje da će svih sedam nuklearki starijih od 30 godina privremeno isključiti.

Očigledno je da će mnoge zemlje gradnju novih nuklearnih elektrana obustaviti bar na neko vreme. Stručnjaci ocenjuju i da moguće učešće Srbije u gradnji nuklerke "Belene" sa Bugarima nije više realno.