Sve spremno za eksploataciju Arktika

"Britiš petroleum" i ruska energetska kompanija "Rosnjeft" zajedno će raditi na eksploataciji ogromnih nalazišta nafte i gasa u ruskoj arktičkoj ploči. Ugovor je vredan blizu 12 milijardi evra.

Posao je ocenjen kao istorijski i prvi je koji je britanski naftni džin potpisao posle katastrofalnog curenja nafte u Meksičkom zalivu, koje je kompaniju koštalo para i ugleda.

Potencijalne rezerve energenata u ruskom delu Arktika iznose pet milijardi barela nafte i deset biliona kubnih metara gasa.

"Rosnjeft" i "Britiš petroleum" svesni su da će bušenje dna Karskog mora, severno od Sibira, površine 125 hiljada kvadratnih kilometara, zahtevati ogromne investicije obe strane.

Stručnjak za naftu i gas Tom Bergin napominje da će korist od ugovora biti vidljiva u dalekoj budućnosti.

Najveći problem je, prema rečima Bergina, što većina država gde se nalaze velike rezerve energenata, ne vole da zapadne kompanije ulažu u njih.

"Pri tome mislim na Bliski istok, Saudijsku Arabiju, a poslednjih godina i Rusiju", dodaje Bergin.

I britanski i ruski premijer podržali su ovaj savez u kome će dve kompanije sarađivati na teškom procesu bušenja Arktika.

Ugovorom je predviđeno i da "Rosnjeft" preuzme pet odsto akcija Britiš petroleuma u vrednosti približno osam milijardi dolara, dok bi Britanci preuzeli oko 9,5 odsto akcija ruske kompanije.

Oprezan optimizam

Vladimir Putin obećao je britanskoj naftnoj kompaniji najpovoljnije poreske uslove. Ugovor sa Kremljom je, ipak, dočekan uz oprezan optimizam investitora.

Tim povodom, ruski analitičar Artjom Končin napominje da teško može da zamisli da ruske vlasti imaju na umu neku vrstu ekonomske mere, neku vrstu zamke za "Britiš petroleum".

"To mi zvuči kao detalj iz nekog špijunskog romana", dodaje Končin.

Uprava posrnulog britanskog naftnog džina ugovor smatra prvom dobrom vešću posle prošlogodišnje havarije u Meksičkom zalivu.

Britanski ministar za energetiku Kris Hjun rekao je da je Rusija veoma važna država za globalnu energentsku potrošnju.

"Iz Rusije dolazi gotovo petina svetske proizvodnje gasa u svetu i 13 odsto svetske proizvodnje nafte", naglasio je Hjun.

Dok predstavnici kompanija misle o ekonomskoj računici, aktivisti za zaštitu sredine ponavljaju da je Arktik postao novo ekološko bojno polje.

"Britiš petroleum" označili su kao neprijatelja broj jedan. Ogorčeni su odlukom da se otvaraju bušotine u regionu velikog biološkog bogatstva, gde žive mnoge ugrožene vrste.