Birokratija koči izvoz

Iako predstavnici vlasti gotovo svakodnevno tvrde da je najbolji način da Srbija izađe iz krize povećanje izvoza, u praksi to ponekad ne izgleda tako.

I ove godine, država je uspela da obezbedi značajna finansijska sredstva za podsticaj izvoza, što je u periodu krize, izgledalo kao nemoguća misija, ali i dalje zapinje kod naizgled lakšeg dela zadatka, za koji je potrebna samo volja. I to volja birokrata.

Na ovogodišnji program vlade za prevazilaženje posledica krize, težak 7 milijardi dinara, privrednici uglavnom nisu imali primedbi.

Subvencionisani krediti trebalo bi da im olakšaju poslovanje. Ipak, izvoznicima, kojima je ovaj program najviše i namenjen, posao bi mogle da ugroze i dalje komplikovane procedure, zbog kojih gube i vreme i novac.

Maja Stojić iz "Galeb grupe" smatra da je najveći problem prilaganje velikog broja propratnih dokumenata o poreklu robe.

"Najadekvatnije rešenje je da na carini postoji jedan elaborat, da ne moramo da pravimo gomilu tih izjava koje su svaki put iste, samo se odnose na drugi broj fakture, radne naloge proizvodnje, jer to je ista proizvodnja, iste sirovine, to je isti proizvod", kaže Stojićeva.

Da biste se uspeli na stranom tržištu, morate da učestvujete na sajmovima, predstavite se potencijalnim kupcima, obezbedite razne sertifikate i bankarske garancije, što i nije jednostavno, ako dolazite iz Srbije, tvrde izvoznici. Ako i ugovorite posao, problem je isporuka robe.

Rade Janjić, vlasnik firme "Radijator inženjering", kaže da su najveći problemi oko izvoza sa kojima se ta firma suočava vozne kvote za kamione.

"Najveći problemi u prošloj godini su bili dozvole za kamione za Nemačku, Mađarsku i Austriju. Takođe, problemi koji prate izvoz su i dugo zadržavanje na carinskim terminalima, kako ovde sa špedicijom, tako i na carinskim terminalima gde se kamioni zadržavaju i do 24 sata", ističe Janjić.

U resornom ministarstvu objašnjavaju da kvote određuju same države i da Srbija čini sve što je u njenoj moći da dobije što veći broj dozvola.

Ipak, često ne radimo ono što zavisi samo od nas. Tim za sveobuhvatnu reformu propisa neretko nailazi na otpor kada treba da se pojednostave procedure.

"Niže strukture u nekim ministarstvima nisu bile najkooperativnije. Paradoks je da u okviru istog ministarstva imate uprave koje sarađuju i sprovode preporuke, kao što je Devizni inspektorat, u okviru Ministarstva finansija, dok uprava carina nije ništa uradila da olakša procedure koje se kod nje primenjuju", Kaže Đorđe Vukotić iz Sveobuhvatne reforme propisa.

Vreme kada se od države očekivalo da pomaže kompanije odavno je prošlo, ali ono što privrednici od nje očekuju, jeste da im bar ne otežava poslovanje. S druge strane, u timu za Sveobuhvatnu reformu propisa kažu da bi i sami izvoznici trebalo da budu aktivniji u davanju sugestija za uprošćavanje procedura.