Talas sive ekonomije

Stručnjaci procenjuju da između 500.000 i 700.000 ljudi u Srbiji radi na crno, iako se taj broj ne zna pouzdano. 

Samo za jedan dan vanredne kontrole u beogradskom tržnom centru "Depo", Inspekcija rada je ustanovila da su od 13 kontrolisanih, dva poslodavca imala po jednog neprijavljenog radnika. Neki poslodavci su, po ulasku inspekcije, odmah zatvorili radnje.

Od 5.500 ljudi zatečenih da rade na crno ove godine, skoro 4.000 njih je zasnovalo radni odnos. Novi direktor Inspekcije rada obećava veći broj efikasnijih kontrola sa ciljem da se smanji broj rada na crno. 

"Cilj je da se smanji broj radnika, lica koja rade na crno i da se ta lica uključe u jedan normalan sistem radnih odnosa, da regulišu svoj status, kako bismo po tom osnovu smanjili rad na crno, povećali prihod koji ima država, dali sigurnost zaposlenima, a na kraju dali sigurnost i poslodavcima", kaže Predrag Peruničić, direktor Republičke inspekcije rada.

Država  oštećena za milijarde

Rad na crno oštećuje državu godišnje za milijarde dinara i otežava rad malih preduzeća, jer ne mogu da se nose sa nelojalnom konkurencijom.

Nenad Panić iz firme "Rojal komerc kompjuteri" kaže da su te firme duplo konkurentnije.  

"Infrastruktura takve firme je auto i slobodno vreme. Pri tom, usluga se naplaćuje u kešu, traljavo se poslovi odrađuju, što je veliki problem", navodi Nenad Panić iz "Rojal komerc kompjuteri".

Za bolje rezultate Inspekciji rada neophodno je tehničko opremanje, a posao im je dodatno otežan posle racionalizacije državne uprave kada je služba ostala bez 39 inspektora.