Veći porez na nekretnine

O dugo najavljivanim izmenama Zakona o porezu na imovinu, Vlada će se izjasniti do kraja nedelje. Kako saznaje RTS, veći porez na nekretnine od iduće godine plaćaće građani, dok će firme plaćati kao i ranije.

Iako je najavljivan kao zakon koji će više da oporezuje vlasnike skupih nekretnina, poreski teret osetiće svi, jer se drastično umanjuju olakšice koje su do sada poresko zaduženje smanjivale i do 70 odsto.

Podaci ukazuju na to da su vlasnici stanova bolji poreski obveznici od onih koji žive u vilama. Samo jedan vlasnik, tri vile na Dedinju, za porez duguje više od tri i po miliona dinara, saznaje RTS.

Tržišna vrednost nekretnine neće biti, kako je najavljivano, osnovica za obračun poreza.

Penzionisana profesorka fizike Marija Rašević plaća porez od četiri i po hiljade dinara, i svako značajnije povećanje ugrozilo bi njen penzionerski budžet.

"Ja sam uspela da u tri rate isplatim porez za ovu godinu, a zamislite da se duplira. Ja ću morati da platim jednu ratu kao sada porez", rekla je Raševićeva.

Ko određuje poresku osnovicu

Agenti koji su svakodnevno na terenu kažu da je i tržišna vrednost nekretnina pala u odnosu na period kada je zakon najavljivan. Važno je ko će i na osnovu čega utvrđivati tu novu poresku osnovicu.

"Da li će to biti Uprava prihoda, koja očekuje prihod od toga. Da ne bude - kadija te tuži, kadija ti sudi, jer to ne bi valjalo", kaže agent za nekretnine Aleksandra Kon.

Za sada se zna da će obračunska osnovica moći da se umanji najviše za 40 odsto po osnovu starosti nekretnine. Tako se dobija poreska osnovica, na koju se obračunava jedinstvena poreska stopa od 0,4 odsto.

Ako je porez ispod 20.000 dinara, može se dodatnim olakšicama prepoloviti, ali bez obzira na to koliko je iznad te granice, može biti umanjen samo za 10.000 dinara.

"Teret poreza mora da snosi od 20 do 30 odsto najbogatijih, a tu spada i deo srednje klase. Neko ko ima stan od sto kvadrata, on je relativno bogat, bez obzira na to kakav prihod ostvaruje, jer on ima imovinu vrednu 200.000 evra", smatra ekspert za poreze Milojko Arsić.

Od novog poreskog zakona najviše očekuju opštine u čije se kase sliva taj novac. Od kad je naplata prešla u njihovu nadležnost porasla je za 30 odsto.

"Opštinske poreske administracije nisu lenje, jer šalju opomene. To je nešto sa čim opštine i gradovi mogu da računaju u ovim teškim vremenima, jer će moći da pune budžet, a to se sve vraća gradu i građanima", ističe Đorđe Staničić iz Stalne konferencije opština i gradova.

Pored problema da privole poreske obveznike da izmire obaveze, najveći problem, kako se procenjuje, jeste što više od polovine vlasnika nekretnina uopšte nije u poreskoj evidenciji.