Nova fiskalna odgovornost

Umesto posebnog Zakona o fiskalnoj odgovornosti, Vlada Srbije je odlučila da odredbe koje regulišu tu oblast, ugradi u izmene Zakona o budžetskom sistemu. Tako će ispuniti još jedan od uslova neophodnih za nastavak aranžmana sa MMF-om.

Umesto ovogodišnjeg budžetskog minusa od 4,8 odsto, u narednih pet godina, manjak u proseku ne bi smeo da bude veći od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda. Kad je reč o zaduživanju, ne računajući obaveze po osnovu restitucije, državni dug, sa sadašnja 33 procenta, može da raste najviše do 45 odsto bruto domaćeg proizvoda.

"Ono što je najvažnije u tom modelu jeste da lična potrošnja mora ići ispod investicija, a to se može postići ograničavanjem rasta plata i penzija", rekao je ekonomista Miladin Kovačević.

Posle vanredne januarske povišice, već dve godine zamrznutih plata i penzija, davanja zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima biće povećavana dva puta godišnje. Prvo u aprilu, za polovinu rasta bruto domaćeg proizvoda i potrošačkih cena, a zatim u oktobru, kada će ta povišica zavisiti samo od kretanja cena.

Na rast penzija, društveni proizvod, od 2013. godine, uticaće samo ukoliko je veći od četiri odsto. Na taj način, udeo izdvajanja za penzije, koji sada dostiže 13 odsto bruto domaćeg proizvoda, trebalo bi da padne na 10 odsto, dok bi se za plate izdvajalo osam odsto.

Manje trošenje i u opštinama

Nova fiskalna pravila važe i za opštine, koje će ubuduće moći da potroše samo 10 odsto više od prihoda svojih budžeta u tekućoj godini, ne računajući investicije.

Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović rekao je da će to zahtevati dodatne napore, kako bi se organizovao život lokalne zajednice. Prema njegovim rečima, moraju se neki lokalni interesi uskladiti sa nacionalnim, ako to vodi jednom novom kvalitetu raspolaganja budžetskim sredstvima koji će smanjiti javnu potrošnju i dati prednost kapitalnim projektima.

Da li Vlada sprovodi propisana pravila, kontrolisaće Fiskalni savet, čija tri člana bira skupština, a predložiće ih predsednik Srbije, guverner i ministar finansija.

"Ono što je u nastavku reformi važno to je da se sa fiskalnim pravilima uskladi poreska reforma, i da se sve to sagleda u kontekstu novog modela rasta koji se oslanja na investicije i izvoz", istakao je Kovačević.

Stručnjaci se slažu da su uravnotežen budžet i kontrolisan javni dug, brana od inflacije i nestabilnog kursa. Za ozbiljne investitore, takva klima je i najpovoljnija.