Kako će naftna kriza uticati na budžet – hoće li Srbija ekonomski ostati na nogama

U poslednja dva dana, dve najvažnije vesti su ekonomske. Prva je jučerašnja – gasi se Rafinerija nafte u Pančevu. Druga je današnja – budžet za 2026. godinu usvojen je u Skupštini. Kakva je veza između ove dve vesti? Kakav će biti uticaj naftne krize na budžet?

Nekadašnji pomoćnik ministra za naftu i gas i profesor energetske bezbednosti Petar Stanojević kaže da se gašenjem Rafinerije na tržištu ne gasi mnogo toga.

“Za neki dan će verovatno stati Petrohemija, zato što više neće imati osnovnu sirovinu – sirovi benzin za preradu, ali u principu sem toga ne bi trebalo ništa drugo da stane. Mislim, dok god postoje rezerve i zalihe i dok god postoji uvoz, mi bismo mogli da opstanemo, odnosno – sve bi trebalo normalno da se odvija”, navodi Stanojević.

Ipak, kaže da ne postoje rezerve koje su dovoljne za beskonačni period.

“Sve rezerve su dovoljne za neki period. Srećom, sada možemo da uvozimo gorivo. Naftne kompanije su izjavile da uvoze tri puta više nego što su uvozile pre toga. Znači, uz rezerve koje imamo i taj uvoz, verovatno ćemo jedno vreme moći bez problema da funkcionišemo”, dodaje Stanojević.

A kada je reč o cenama derivata, objašnjava da se već tri godine ograničava cena, kao i da smatra da će tako i da ostane. Ali napominje da neće doći do rasta cena ako se bude kratkoročno uvozilo, a ako se duže bude uvozilo, sigurno će se to odraziti i na cene.

Govoreći o tome kakva je logika kompanije Janaf iz Hrvatske, koja je odbila da isporuči sirovu naftu za državne rezerve, Stanojević kaže da tu ne vidi nikakvu logiku.

“Ovo je, čak mi se čini, jedan od najopasnijih presedana u celoj ovoj priči, jer sada neko uvodi neka nova pravila. Državne rezerve, odnosno obavezne rezerve nafte, sada su pod kapom Ministarstva energetike, odnosno Uprave za rezerve energenata, koji ima pravo, kao državni organ, po zakonu, da uvozi i derivate i naftu. Ako sada neki tamo dodatni organ u nekoj drugoj državi smisli da to ne treba da postoji, da ne treba da dozvoli da taj organ uvozi naftu, onda je to uvođenje nekih potpuno novih pravila ili da kažem još gore, rušenje svih pravila evropskih i ostalih normi po kojima smo mi ove naše zakone i pravila napravili”, napominje Stanojević.

Objašnjava da bi u tom slučaju naftu kupio državni organ, a ne NIS, kao i da to ne bi bilo kršenje sankcija.

Šta je američka, šta ruska, a šta naša logika

Predsednik Vučić je juče rekao kako ne razume šta je američka logika i šta je logika OFAK-a, a na pitanje da li on razume koja je logika, Stanojević kaže da je ne vidi.

“Ja druge neke logike, sem ratne logike, ne vidim. Mislim, i sa ruske i sa američke strane. Praktično, mi smo u ratu i sad upotreba svih oružja je dozvoljena. I nećemo popustiti nigde dok god budemo mogli da ne popustimo nigde. Mislim, tako to obično i biva u ratovima”, dodaje Stanojević.

Ukazuje da niko ni sa ruske ni sa američke strane ne popušta i da je to verovatno njihova logika.

Na pitanje šta je onda naša logika sa čekanjem 50 dana, Stanojević kaže da naša logika mora biti malo drugačija od njihove.

“Mi moramo da zaštitimo svoje tržište i svoje stanovništvo. Jednostavno, bez toga ne možemo. A naša logika je da probamo da ne pokvarimo odnose ni sa jednom ni sa drugom stranom. Ako smo se našli već na vetrometini, bar da nas taj vetar ne odnese skroz, nego da probamo da nas vetar ne odnese, da ostanemo na svojim nogama, koliko god duže možemo”, poručuje Stanojević.

Odgovarajući na pitanje hoće li ekonomija ostati na nogama dok se mi spoljnopolitički držimo, Stanojević smatra da hoće, ali da će sigurno biti problema.

“NIS uplaćuje velike pare u budžet. Ja ne govorim o akcizama, akciza će se nadoknaditi, zato što uvozili ili proizvodili iz domaćih izvora, akciza se naplaćuje pa se naplaćuje. Ali će biti problema verovatno sa isplatom profita koji je NIS ostvarivao, sa investicijama koje je NIS ostvarivao. NIS je jedan od najvećih kupaca robe i usluga na domaćem tržištu. Sve kompanije koje su vezane na neki način za njega će imati neki problem. Takođe, tamo je 13.000 radnika, pa oni primaju plate, pa se od tih plata plaćaju porezi, pa ti ljudi nešto kupuju i tako dalje. Sve to može da izazove određene posledice”, smatra Stanojević.

Paunović: Neće se povećati fiskalni deficit, ali hoće javni dug

Ako se od ponedeljka prekine platni promet sa NIS-om i NIS prestane da posluje, da li ono što je napisano u budžetu za 2026. važi? Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović kaže da puno toga važi.

“Čak i ako se javni dug poveća za amandmanom predviđenih 1,8 milijardi, od kojih je 1,4 za NIS, to neće promeniti fiskalni deficit. Zato što se prosto menja samo karakter imovine, povećavaju se obaveze, ali se istovremeno kupuje dobro preduzeće, to treba naglasiti. Dakle, ovde se ne radi o spasavanju preduzeća, što bi u slučaju loših preduzeća moglo da se tretira kao povećanje fiskalnog deficita. U ovom slučaju radi se o kupovini dobrog preduzeća koje će se verovatno lako moći da proda, ja se nadam u nekom kraćem ili srednjem roku”, navodi Paunović.

Ukazuje da se radi o povećanju obaveza koje su samo privremenog karaktera, kao i da se time definitivno neće povećati fiskalni deficit.

"Ono što će se povećati ovim zaduživanjem – povećaće se javni dug. Javni dug koji je pre tog amandmana trebalo da se smanji sa 39 milijardi evra, koliko je trebalo da bude krajem 2025. godine, on je trebalo da se pre ovog amandmana smanji na neke 42 milijarde. Sada će se povećati za 1,8 milijardi evra”, objašnjava Paunović.

Ističe da to neće bitno uticati na učešće javnog duga u BDP-u.

“Očekivalo se da će on biti smanjen sa 45 na 44,5 odsto krajem 2026. godine. Sada bi on trebalo da bude oko 46,4 odsto. Dakle, radi se o dugu koji je sasvim podnošljiv. Podsetiću vas da mnoge razvijene evropske zemalje u proseku imaju učešće javnog duga od 83 odsto u BDP-u”, dodaje Paunović.

Nikolić: Imamo dovoljno fiskalnog prostora da kompenzujemo da građani ovo gotovo ne osete

Predsednik Saveta guvernera NBS i urednik biltena MAT Ivan Nikolić kaže da NIS može mnogo toga da promeni u budžetu.

“Treba da vodimo računa ne isključivo o fiskalnim, odnosno finansijskim parametrima ili vrednostima koje ćemo plaćati da bismo nadoknadili svakako izgubljenu domaću proizvodnju derivata, govorim eventualno o nekom uvozu koji bi to kompenzovao, već, nažalost, pre svega o izgubljenoj proizvodnoj aktivnosti, pa po tom osnovu industrije pre svega, a šire posmatrano i bruto domaćeg proizvoda”, kaže Nikolić.

Ukazuje da NIS treba posmatrati u svetlu mogućih negativnih efekata koji su sistemski, jer je to kompanija koja ima prirodni monopol i nema alternativu.

“Ono što smo postigli prethodnih godina i na šta treba da budemo ponosni i što treba u ovom trenutku posmatrati kao jednu ozbiljnu rezervu koja nam obezbeđuje stabilnost i sigurnost da ćemo i narednu godinu preživeti svakako, ali i premostiti na najbolji mogući način – to su ogromne rezerve i zaista nisko učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu”, dodaje Nikolić.

Poručuje da šta god da se dogodi, koliko god da je nepovoljan razvoj situacije u pogledu NIS-a, imamo dovoljno fiskalnog prostora da kompenzujemo da zaista građani to gotovo ni ne osete.

Zašto rizikujemo sa platnim prometom

Predsednik Vučić je rekao da ćemo čekati sa platnim prometom do kraja nedelje i da ćemo rizikovati, a na pitanje zašto rizikujemo, Nikolić kaže da je Narodna banka Srbije zvanično uputila upit OFAK-u oko razjašnjenja, odnosno u kom trenutku bismo zapali u tu kriznu situaciju, da bismo možda zaista i bili sankcionisani na takav način.

“Što je zaista presedan, to je sankcija državi, više nije sankcija nekim privatnim ili poslovnim entitetima. To ja mislim da nikada niko nije uradio, sem u onim ratnim situacijama kao što smo imali i 1999”, kaže Nikolić.

Napominje da odgovor na taj upit još nije stigao.

“Prema tome, ni njima verovatno nije sasvim jasno u kom to pravcu može da ide, odnosno koji je krizni trenutak da bismo zapali u takvo jedno stanje”, dodaje Nikolić.

Govoreći o tome zašto toliko rizikujemo da osim goriva, ne možemo karticama možda ni da kupimo hleb, Nikolić kaže da je to rizik koji je prisutan, ali da "nije još uvek operativno u toj meri da zaista može da nas ugrozi na takav način”.

“Mi smo svesni mogućih posledica. Na kraju, imamo to vrlo loše iskustvo iz 1999. i svih onih devedesetih godina. Ali nećemo mi niti doći u takvu situaciju da ugrozimo i građane i privredu, jer ovde je puno uloženo. Dostigli smo tu makroekonomsku stabilnost. Na kraju, imamo i taj investicioni rejting koji je tu i koji se još uvek čuva. Pokušavamo da ovaj problem rešimo na način da očuvamo i dalje taj investicioni rejting”, poručuje Nikolić.

Kada je reč o NIS-u, kaže da je ključno to kakve posledice će ova situacija imati po privrednu aktivnost Srbije.

“NIS odnosno nešto što zovemo oblast proizvodnje koksa i prerade derivata nafte čini 6,5 odsto naše industrije. Posmatrano samo u prerađivačkom sektoru – 8,6 odsto. Zaustavljamo proizvodnju u NIS-u, kao što smo i zaustavili, tog meseca imamo pad prerađivačke proizvodnje veće od osam odsto. To je zaista visoko i to ne može da nadoknade druge oblasti. To znači da ćemo imati pad industrije”, naglašava Nikolić.

Na pitanje čiji će NIS biti 15. januara, Nikolić kaže da ne treba da zaboravimo da smo mi manjinski partneri.

"Mi smo suvlasnici NIS-a, nije NIS isključivo ruski, prema tome možemo da govorimo samo o povećanju državnog udela", zaključuje Nikolić.