Kakav odgovor OFAK-a na zahtev NIS-a možemo da očekujemo i ko bi mogao da bude novi partner

Vlasnici NIS-a poslali su OFAK-u zahtev za produžetak licence za rad, a Raša Kojčić kaže da je dobro da je proces pokrenut.

"Kakav će biti odgovor, treba sačekati i biti obazriv. Nadamo se da će biti pozitivan i da će naša rafinerija u Pančevu nastaviti sa radom normalno bez pritiska o dotoku sirove nafte preko Janafa", navodi Kojčić.

Ističe da je fokus upravo u tome da sirova nafta opet poteče Janafom i da se obezbedi kontinuiran rad rafinerije u Pančevu.

“Na taj način bi se obezbedila sigurnost snabdevanja našeg tržišta što je prioritet”, kaže Kojčić i dodaje da su se svi angažovali kako bi bile skinute sankcije ili omogućen nesmetan rad do konačnog rešenja.

Ko bi mogao da bude novi partner

Vidimo da su Rusi spremni na saradnju da se nađe rešenje za NIS, a na pitanje ko bi mogao da bude taj novi partner, Kojčić navodi da verovatno postoje neki pregovori.

"Samo ovo pismo koje je upućeno znači da postoje neki pregovori sa ruske strane sa nekim da li kompanijama, da li investicionim fondovima, već ćemo čuti u skorije vreme. Najbitnije je da se što pre nađe rešenje", poručuje Kojčić.

Sada se sa ovim pismom traži odlaganje primene sankcija, zapravo licenca za nastavak rada NIS-a, a govoreći o tome koje je to rešenje koje bi zadovoljilo američku stranu, Kojčić kaže da pretpostavlja da je u tom pismu naznačeno da postoji intencija i da se radi na tome da se iznađe to rešenje.

“Ali svedoci smo, kao što se desilo u regionu, Lukoil – koji je takođe pod sankcijama američke administracije – našao je rešenje, pa su oni rekli da to rešenje nije moguće”, naveo je Kojčić.

Na pitanje da li bi država bila možda najbolji partner, Kojčić odgovara da je u ovom momentu najbitnije pronaći rešenje.

Teška situacija u regionu

Dodatni problem za čitavu Evropu jesu i sankcije Lukoilu i Rosnjeftu.

“Ako pogledamo situaciju u celom regionu, u Bugarskoj, u Burgasu je Lukoilova rafinerija. U Rumuniji, u Ploeštiju, takođe imamo Lukoilovu rafineriju. U Bugarskoj je situacija da snabdeva maltene celokupni konzum bugarskog tržišta sa derivatima. Što znači da oni imaju ozbiljan zadatak da to reše do 21. novembra kako bi mogli da nastave sa snabdevanjem sopstvenog tržišta. Oni su čak uveli zabranu izvoza derivata kako bi zaštitili domaće tržište. Rumunija isto, s obzirom da je Lukoilova rafinerija u Ploeštiju, koja nije malog kapaciteta, koja snabdeva određeni deo rumunskog tržišta i oni moraju što pre da nađu rešenje”, objašnjava Kojčić.

Podsetio je i da je nedavno bila havarija u Molovoj rafineriji u Salombati, kao i da oni isto uskraćeni za jedan deo kapaciteta.

“Sve to utiče na celokupnu energetsku sliku celog regiona. Tako da situacija jeste u ovom momentu teška”, naglašava Kojčić.

Pripremaju se alternativni projekti snabdevanja

Pripremaju se i novi alternativni projekti snabdevanja. Srbija priprema gradnju naftovoda do Mađarske, ali se sve više priča i o projektu rafinerije u Smederevu.

“Mi trenutno imamo samo jedan pravac s kojim se snabdevamo sirovom naftom, a to je Jadranski naftovod – Janaf. U svakom slučaju, diversifikacija, kada vi imate još jedan pravac iz koga možete da se snabdevate sirovinom, donosi vam komfor da u slučaju bilo kakvog tehničkog poremećaja ne dođe do zastoja ključnog energetskog kapaciteta za preradu. Da nam je u ovom momentu još jedna rafinerija, to bi nam pomoglo, s obzirom da bi bio drugi vlasnik, samim tim ne bi bio pod sankcijama i u ovom slučaju to bi nam donelo sigurnost i olakšanje”, poručuje Kojčić.

Kolike su rezerve Srbije

Srbija priprema i tri nova zakona o gasu, nafti i obaveznim rezervama.

“Ja bih se tu osvrnuo malo na prošlost. Srbija je intenzivno radila na popunjavanju obaveznih rezervi kako bi mogla u nekim kriznim situacijama da reaguje i obezbedi svoje tržište i nesmetano funkcionisanje. Najintenzivnije je bilo 2021. i 2022. popunjavanje obaveznih rezervi što se poklapa i sa početkom rata u Ukrajini. Tako da smo mi obezbedili dovoljne količine da uvek možemo da reagujemo”, dodao je Kojčić.

Kaže da potrošnja rezervi zavisi od trenutne potrošnje – dnevne i mesečne.

“Vi možete da uzmete da je neka prosečna dnevna potrošnja dizela na godišnjem nivou oko 6.000 tona. Što znači da biste obezbedili taj 61 dan, to je okvirno 360.000 tona. Isto tako, potrošnja benzina je 1.500 na dnevnom nivou, što će reći da u ovom momentu smo bezbedni sa te strane”, navodi Kojčić.

Ističe da su te rezerve po regulativi Evropske unije 90 dana prosečnog dnevnog uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje, pa koji je veći od ta dva pokazatelja, on se uzima u obzir.

Navodi da postoje rezerve koje su godinama unazad pravljene – obavezne i operativne.

“One su tu kako bi omogućile da smo relaksirani i da imamo obezbeđenu dovoljnu količinu derivata da funkcionišemo u narednom periodu, ali naravno najbitnije je da se što pre nađe rešenje”, zaključuje Kojčić.