Zima u aprilu odložila setvu kukuruza

Stručnjaci kažu da je mnogo bolje sačekati da se zemljište prosuši i zagreje, nego da se žuri sa unošenjem semena na parcele, jer su i kukuruz i suncokret toploljubive biljke. Zbog kašnjenja preporučuju da se koriste hibridi sa kraćim periodom vegetacije. Za razliku od prošle godine kada su sredinom aprila sve njive Draška Živkovića bile posejane, ove godine setva kukuruza i suncokreta nije započeta ni na jednoj njegovoj parceli.

"Skoro je polovina aprila, a mi imamo mraz, kišu, sneg. Ne možemo da radimo u ovakvim uslovima. Ono što smo ravnali nije posejano, a sada je trava do kolena. Čim budemo mogli probaćemo da sejemo, ako ne budemo mogli opet ćemo morati da radimo setvospremačima, da prskamo", kaže Živković, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača Opštine Malo Crniće.

Iz godine u godinu poljoprivrednici se suočavaju sa novim izazovima, a svoje planove moraju u hodu da menjaju i prilagođavaju.

"Mi smo planirali do sada da smo završili setvu, a još je nismo ni počeli zbog vremena. Ako je jedan dan loše vreme nije da mi ne možemo da radimo jedan dan, već ne možemo bar tri-četiri dana. Prošle godine je setva krenula još u martu i svi su se nadali dobrom rodu, ali je došla suša i dosta toga uništila. Možda je bolje da sad bude loše vreme, a da posle bude kiše i da imamo dobre prinose", objašnjava Živković.

Osim vremena koje im ovog proleća ne ide na ruku, poljoprivrednici se žale i na nedostatak novca i visoke cene repromaterijala.

"Đubrivo je baš poskupelo. Pred novu godinu urea je bila 47-48 dinara, a sada je 72-73 i kažu nema je. Ko nije kupio, sad i ne može da kupi. U Rusiji je 200 evra tona i dalje. Niko ne objašnjava što je toliko skuplje kod nas", kaže Živković i naglašava da ne pamti da je paritet semenskog i merkantilnog kukuruza ikada bio kao što je sada.

"Ubijaju nas cene. Stvarno ne znam, ali mislim da je seljak toliko lud da toliko voli zemlju da je radi i na svoju štetu. Samo tako opravdam opstanak srpske poljoprivrede. Niko u svetu to ne radi. Svi gledaju matematiku i ako nemaju zaradu okreću se nečem drugom. Mi i dalje ne", navodi Živković.

Kukuruz ne treba sejati pre nego što se temperatura zemljišta ne ustali na bar desetak stepeni

Stručnjaci se slažu da su trenutne vremenske prilike praktično onemogućile ekstremno rane i rane rokove setve kukuruza. Ipak, veruju da će traktori i sejalice, bar na kvalitetnijim zemljištima narednih dana ući u njive.

"Na težim zemljištima i plavljenim terenima setva će kasniti. Moramo imati na umu da je kukuruz toploljubiva biljna vrsta i treba strpljivo sačekati da se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali na minimalno desetak stepeni. Isto tako treba povesti računa da se prevlažena zemljišta dovoljno prosuše kako bi se mogla obaviti kvalitetna predsetvena priprema koja je veoma važan preduslov za preciznu setvu, a koja ima veliki uticaj na nicanje i klijanje kukuruza", kaže dr Željko Kaitović sa Instituta za kukuruz Zemun polje.

Smatra da je domaće tržište odlično snabdeveno hibridima kukuruza svih FAO grupa zrenja.

"To je značajan potencijal i to omogućava pravilan izbor hibrida kako njegovoj nameni gajenja, tako i uslovima. U tom smislu i svako kašnjenje setve se može rešiti izborom ranostasnijih hibrida do FAO grupe zrenja 200, 300, 400 u zavisnosti od dužine kašnjenja", objašnjava Kaitović.

Ove godine će se nešto manje sejati kukuruz i soja

Kukuruz će i ove godine u setvenoj strukturi zauzeti najveće površine u Srbiji. Ipak, stručnjaci veruju da će ovim usevom biti zasejano manje hektara nego lane.

"Struktura setve najviše zavisi od toga kako je pojedina biljna kultura dala prinos u prošloj godini. Mi smo prošle godine imali dobar prinos pšenice. Tu mislim na hektarski prinos, iako je bilo manje posejane pšenice, nekih 550.000 hektara. Taj dobar prinos je uticao da se ove godine povećaju površine pod pšenicom i ona je zauzela oko 600.000 hektara. Gotovo sam siguran da će poljoprivrednici smanjiti površine pod kukuruzom i sojom, koji su najlošije podneli uslove suše i nedostatke vlage", objašnjava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Višemesečan nedostatak padavina tokom leta solidno je podneo suncokret, pa treba očekivati da površine pod ovom kulturom budu nešto veće nego prošle godine.

"Verujem da će kukuruza biti oko 900.000 hektara, a prošle godine smo imali više od 950.000 hektara. Soje ćemo imati negde oko 200.000 hektara u odnosu na prošlogodišnjih 230.000 hektara. Mislim da će suncokret skočiti na 250.000 hektara. To su preliminarni podaci sa terena koji se tiču raspoloženja poljoprivrednika šta će sejati", tvrdi Galetin.

Budući da su leta sve toplija i sušnija, prilagođavanje proizvodnje tim uslovima je neminovno. Kako sušu poljoprivrednici ne mogu da pobede, moraju da pronađu način da smanje potencijalnu štetu. To im omogućavaju zalivni sistemi.

"Mi smo i dalje na začelju Evrope kada su u pitanju zalivni sistemi. Navodnjavamo oko 1,5 posto površina. Da bi mogao da investira u ove sisteme, poljoprivrednik mora da ima finansijski kapacitet da uloži u nešto što će se isplatiti za 15-20 godina. U trenutnim okolnostima mnogi proizvođači ne primenjuju ni punu agrotehniku, jer nemaju novca, a ne još da investiraju. To država treba da prepozna i da tu pomogne. Neke od hitnih mera za ovo proleće su kupovina hibrida iz ranije grupe zrenja, primena pune agrotehnike, đubrenje", objašnjava Galetin.

Najvažniji savet stručnjaka proizvođačima za ovo proleće je da imaju dovoljno strpljenja. Da sačekaju da se stvore uslovi kako bi se predsetvena priprema dobro odradila i kako bi se zemljište dovoljno zagrejalo da se u njega položi seme. Jedino tako mogu da očekuju dobro klijanje i nicanje.