Милијарду и по динара за српску пољопривреду - ко добија подршку и у шта се улаже

У оквиру трећег јавног позива програма Конкурентна пољопривреда, који реализују Светска банка и Министарство пољопривреде, бесповратна средства у вредности од милијарду и петсто милиона динара биће додељена прерађивачкој индустрији, младим стручњацима и пољопривредницима који се прилагођују климатским изазовима.

"Подржаћемо секторе прераде воћа, било да се ради о смрзавању, сушењу, производњи сокова, џемова, преради поврћа, затим производњи меда, али и житарица, уљарица, затим дестилацији органског биља", наводи Стевановић.

Средства су именована и за изградњу објеката, складишта, хладњача, као и за улагање у обновљене изворе енергије, у циљу смањења трошкова производње. Посебан акценат стављен је на пројекте који се односе на прилагођавање климатским променама, заштиту животне средине и управљање отпадом и отпадним водама.

"Оно што је нашим произвођачима било веома интересантно, јесу инвестиције у обновљиве изворе енергије како би смањили трошкове производње, али и инвестиције у прилагођавање на климатске промене, заштиту животне средине, управљање отпадом и отпадним водама. Поред тога, прерађивачи су могли да набаве инвестиције у аутоматизацију иновације кроз набавку специфичних софтвера и хардвера за унапређење сопствене производње", наводи Стевановић.

Како додаје, новац ће бити употребљен и за запошљавање младих предузетника, односно пољопривредних произвођача.

"До сада је, по моделу 50-40-10, инвестирано 50 милиона долара, при чему 50 од средстава обезбеђују Светску банку и Министарство пољопривреде. Сада, са овим трећим јавним позивом, по истом моделу само до 200.000 евра бесповратних средстава је на располагању нашој прерађивачкој индустрији", истиче Стевановић.

Инвестиције у знање и људе - преко 100 младих добија посао

Инвестиције су, како истиче Стевановић, усмерене и на запошљавање младих стручњака. Више од сто дипломаца пољопривредног, правног, економског и факултета информационих технологија добијају прилику да се запосле у прерађивачкој индустрији.

"Укупна вредност инвестиције у људске капацитете се процењује на 150 милиона динара и они ће у наредних годину дана стицати нова знања и искуства, контролисати стандарде производње и квалитет хране, унапредити производне процесе, али и радити на брендирању пољопривредних производа и пласману на тржиште пољопривредних производа", наводи Стевановић.

Подршка сточарима и краћи пут до потрошача

До краја године, програм Конкурентна пољопривреда наставља да подржава приоритетне секторе, пре свега сточарство. Активности, како каже, Стевановић, почињу већ крајем месеца у Зрењанину, Златибору и Новом Пазару.

"Радимо са нашим примарним пољопривредним произвођачима у сектору живинарства, говедарства и пчеларства, било да говоримо о новим савременим процесима производње, генетичким ресурсима, приступу тржишних производа итд", објашњава он.

Посебан фокус биће на скраћивању ланца снабдевања и увођењу директног пласмана производа.

"Оно што нам је јако битно јесте да ћемо подржати пољопривреднике у директном пласману пољопривредних производа тако да тај процес и поступак и ланац од њиве до трпезе, скратимо, избацујемо посредника, а произвођачу и крајњем купцу омогућимо директан контакт и повезаност између произвођача и крајњих купаца", наглашава Стевановић.

Априлски минус однео тоне рода – решење у новим технологијама

Овогодишњи априлски мраз, праћен снегом и температуром до минус 10 степени, нанео је велику штету српској пољопривреди – посебно у воћарству, виноградарству и повртарству. Слична ситуација се догодила и прошле године, када је због мраза род воћа био смањен за око 150.000 тона.

"Наша анализа показује да чак 85 одсто пољопривредних произвођача сматра да су временске неприлике један од највећих изазова у производњи. Оно што је охрабрујуће јесте да пољопривредници који су се већ уложили у две или три инвестиције за прилагођавање климатским променама, бележе до 35 одсто већу продуктивност", истиче он.

Као пример добре праксе, Стевановић наводи Холандију, где пољопривредници користе мобилна постројења за заштиту усева од мраза.

"То су једноставни и примењиви системи који омогућавају спас биљака", указује Стевановић.

Он подсећа да је Србија позната као пример добре праксе у области модернизације пољопривреде.

"У октобру прошле године, у Вашингтону је програм Конкурентна пољопривреда представљен као регионални лидер у борби за конкурентност сектора. То је велика потврда за нас, али и подстицај да наставимо са подршком младима, дигитализацији, иновацијама и отпорности на тржишне и климатске изазове", закључио је Стевановић.

Цело гостовање Милана Стевановића можете погледати у видеу на почетку текста.