Oko: Srbija u Trampovom carinskom nuklearnom udaru – kako američka formula utiče na domaću privredu

Sanja Stanimirović, direktorka kompanije "Testeral", koja u SAD izvozi 70 odsto svoje robe, rekla je za RTS da je Trampova odluka o carinama na izvoz od 37 odsto bila veliki šok za njih, iako su očekivali nekakvu reakciju, ali ne ovako drastičnu.

Objasnila je i da trenutno nemaju informacije o tome kako će se odraziti na njih i carine od 25 odsto na izvoz aluminijuma i čelika.

"Da li će to biti 25 posto, da li će biti dodato 37 posto ili će se sve završiti na tih 37 posto", navela je Sanja Stanimirović.

Na pitanje šta bi se desilo ukoliko bi se te carine sabrale, Stanimirovićeva je odgovorila da bi to definitivno značilo brisanje kompanije "Testeral" sa američkog tržišta na koje im je bilo potrebno dosta vremena da uđu.

"Dve godine su rađena samo istraživanja, bez ijednog prodatog proizvoda. Sad smo već osam godina tamo pristuni. Zaista je ogroman potencijal, ali mnogo smo i uložili i sredstava i energije i sertifikata, prilagođavanje samog proizvoda, jer je građevina različita od zemlje do zemlje i zaista imamo preko 70 određenih projekata širom Amerike", navela je Sanja Stanimirović.

Dodala je da je kompanija "Testeral", koja se između ostalog bavi i proizvodnjom aluminijumske i PVC stolarije, imala projekte u Njujorku, Čikagu, Ohaju i na Floridi.

Sanja Stanimirović je naglasila da je ovaj period za njih najgori, pošto su proizvode prodali po starim cenama i neće moći da naplate razliku koja je nastala uvođenjem novih carina.

"Za druge projekte koji dolaze mi ćemo moći da promenimo cene i da politiku cena adaptiramo na novonastalu situaciju. Pogotovo što mi imamo svoju ćerku kompaniju u Americi koja kupuje od 'Testerala d.o.o' i ugovara sa drugim američkim kompanijama. Faktički, na našu kompaniju će pasti kompletan teret onog trenutka kada roba bude ušla na američko tržište", istakla je Sanja Stanimirović.

Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bijelić napomenuo je da je reč o carinama, a ne o tarifama, što je pogrešan prevod.

"Carine su jedan instrument iz 19. veka, koji se od 20. veka ni ne primenjuje. Sve carine su bile jako niske zahvaljujući radu i GAT-a i Svetske trgovinske organizacije. U svemu tome, inicijator su bile SAD. U smanjenju carina i kreiranju ovakvog međunarodnog trgovinskog sistema za koji sada autori kažu da mu je Tramp dao smrtonosni udarac", objasnio je profesor Bijelić.

"Čak i kada se režim u spoljnoj trgovini menja, mora da postoji prelazni period"

Istakao je da je sve ovo neočekivano i da, čak i kada se režim u spoljnoj trgovini menja, mora da postoji prelazni period.

"Donald Tramp sa Kanadom, sa Meksikom ima regionalni trgovinski ugovor. U svakom ugovoru uvek postoji otkazni rok od šest meseci, upravo da bi se privreda prilagodila zato što ja i vi možemo da natovarimo kamion, naš kamion ide i kad dođe na granicu, mi se šokiramo. To ne sme da se desi. Mora da postoji prelazni period zato što za privrednike ono što je još opasnije od visokih carina, to je neizvesnost", istakao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Govoreći o Trampovoj formuli koja je izazvala mnogo nepoznanica, profesor Bijelić je rekao da mu je jasno kako je primenjena formula.

"On je primenio na američkim podacima. Razlika je ogromna. Po našim podacima, mi imamo deficit 60 miliona, a prema američkim imamo suficit 600 miliona. Razlika je u metodologiji statistike spoljne trgovine. Na primer, ja sam gledao kada se nama javlja deficit, negde od 2010. godine. Tada Fijat počinje da izvozi, ali mi sav iznos fakturišemo i gledamo kao izvoz u Italiju, a jedan deo ide u Ameriku. Moguće je da američka carina to vodi po zemlji porekla, a ne zemlji uvoza i onda to pripisuje Srbiji", naveo je Bijelić.

"Formula pokazuje neusklađenost razmene, ne može da izračuna ekvivalent carine koju mi primenjujemo"

Napomenuo je da metodologija statistike nije precizna i da ima dosta neusklađenosti. Kao primer, Bijelić je naveo izvoz kukuruza preko luke Konstanca u Rumuniji, koji se kod nas vodi kao izvoz u Rumuniju, dok se u kineskoj statistici vidi da oni dosta kukuruza uvoze iz Srbije, ali se to ne vidi u našim podacima.

Profesor Bijelić je naveo da američke carine nisu bile ovoliko visoke čak ni dvadesetih i tridesetih godina 20. veka kada je protekcionizam bio na vrhuncu.

"Ovo meni deluje kao tako nešto trapavo, nije osmišljeno kako treba, nije izračunato, jer ta formula koja je predstavljena, većina ekonomista se slaže da je to formula koja pokazuje neusklađenost razmene, a ne može da izračuna ekvivalent carine koju mi primenjujemo njima. Za to postoje druge metode", naglasio je profesor Bijelić.

Emisiju Oko o američkim carinama u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.