OKO: Ekonomija i blokade – ko pumpa, a ko ispumpava

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da su studentske blokade, pre svega, važne za unapređenje funkcionisanja srpske privrede i društva.

"Ako se insistira na vladavini prava i eliminisanju korupcije, dolazi do povećanja efikasnosti države, pa bi samim tim napredovali i privreda i društvo Srbije, kako u narednim godinama, tako i decenijama", navodi Arsić.

Napominje i da u bruto društveni proizvod (BDP) države ulazi mnogo više faktora od plata, penzija i stranih investicija, na šta se vlast, kako tvrdi, poziva kada brani svoje pozicije.

"Važan je i ljudski život, bezbednost, mobilnost. Sve to", ukazuje Arsić.

Na pitanje šta se u srpskoj ekonomiji promenilo na bolje, a šta na gore, otkako traju blokade, profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin ističe je i dalje značajno to što je Srbija dobila investicioni kreditni rejting.

"To znači da su makroekonomski fundamenti sistema na takvom nivou da odgovaraju svetskim investitorima. Ipak, posle toga smo ušli u period geopolitičke i političke krize. Geopolitička kriza je intenzivirana problemima vezanim za deo naše teritorije, Kosovo i Metohiju, ali i najavljenim sankcijama prema NIS-u, koji doprinosi BDP-u sa 10 do 12 odsto", objašnjava Đuričin.

Profesor Arsić tvrdi da studentske blokade, prema do sada dostupnim podacima, nisu imale značajan uticaj na privredni rast.

"Ako se pozivamo na podatke o kretanju industrijske proizvodnje, prometu u trgovini na malo, dolasku stranih turista, brojevi su rasli u novembru i decembru prošle godine", kaže Arsić.

Ipak, naglašava da će društveno-politička nestabilnost početi negativno da utiče na privredu, ako potraje.

"Ali, kada ocenjujemo uticaj blokada na privrednu aktivnost, uvek treba imati u vidu zbog čega su te demonstracije pokrenute. Zbog korupcije. A ona u Srbiji postoji decenijama i pojačana je u poslednjih 10 godina. I korupcija negativno utiče na privredni rast. I taj uticaj je mnogo veći od uticaja blokada", smatra Arsić.

Uticaji blokada i korupcije na privredu

Na pitanje da li su institucije važne za privredni rast, na čemu studenti u svojim zahetivma, kako navode, insistiraju, Đuričin ukazuje da su institucije neophodne za ekonomski napredak.

"Ali, kao i u svemu, đavo je u detalju. Institucije ne mogu da reše poteze koji se odnose na okvir za sprovođenje reformi u zemlji. Ne nastaju odjednom. Glavni problem je u tome što nismo završili tranziciju geopolitički, makroekonomski i vrednosno", kaže Đuričin.

Tvrdi da nije protiv organizovanja ljudi sa političkim zahtevima, ali da su "fizičko blokiranje puteva, nerad i zaustavljanje Srbije na raznim nivoima ozbiljan atak na sistem".

"U decembru, januaru i februaru nije bilo nikakvih investicija. Znam da ih nije bilo. Ljudi bi trebalo da imaju stav, to nije problem za državu, ali jeste problem ako univerziteti i škole ne rade, a zdravstvene institucije prete štrajkom", napominje Đuričin.

Ilustruje da se privreda i ekonomije kreću po šinama, a da su na tom koloseku bitan faktor direktne strane investicije.

"Druga šina je izvoz, koji je vezan za direktne investicije. Ako dolazi do razdvajanja šina, lokomotiva koja vuče sve vagone, uključujući realnu ekonomiju, finansijski sektor i tercijalni sektor – zaključno sa umetnošću i kulturom – ispašće iz šina. Prema tome, ovo su nestandardne stvari", navodi Đuričin.

Arsić upozorava da bi baš zbog toga vlast trebalo da radi na tome da se blokade i protesti reše na beskonfliktan način, te da rešenje uključi i demokratizaciju Srbije.

"Mi smo prema svim međunarodnim klasifikacijama ili izborna autokratija ili delimična demokratija. Politički proces određen je u institucijama. A teško je zamisliti poboljšanje rada institucija, bez promena u političkoj praksi", tvrdi Arsić.

Na pitanje da li kapitalistička maksima "nema besplatnog ručka" važi i u slučaju blokada, Arsić potvrđuje da one koštaju, ali da je to manja cena u odnosu na to koliko je skupa korupcija.

"I ne samo to, korupcija ugrožava živote ljudi. To smo videli u padu nadstrešnice", ističe Arsić.

Šta je sa projektom "Ekspo 2027"

Povodom najava o ubrzanoj proceduri realizacije projekta "Ekspo 2027" u uslovima trenutne političke nestabilnosti, profesor Đuričin naglašava da je to ipak širi projekat ubrzanog privrednog razvoja Srbije, koji se, kako navodi, bazira na državnim investicijama u infrastrukturu.

"Na bazi Ekspa dobili smo saglasnost Međunarodnog monetarnog fonda za budžet za 2025. godinu. Ali, da li trebamo da skočimo na ovaj način, preko ubrzanih procedura, svakako je rizik", kaže Đuričin.

Profesor Arsić podseća da je lično bio protiv preuzimanja organizacije ovog projekta, jer je, prema njegovom mišljenju, u pitanju relativno velika investicija koja se ne bi isplatila, ali da bi, kada je već sve dogovoreno, ipak trebalo održati međunarodnu izložbu.

"Ako država prihvati međunarodnu obavezu, treba da je izmiri", tvrdi Arsić.

Đuričin objašnjava da je reč o svojevrsnom multiplikatoru investicija.

"To je infrastruktura za Srbiju. Jedna investicija povlači tražnju za drugom investicijom, druga za trećom", zaključuje Đuričin.

Celu emisiju pogledajte u video zapisu na početku teksta.