Viceguverner Jović: Inflacija u naredne dve godine u granicama cilja

Viceguverner Željko Jović je na predstavljaju februarskog izveštaja o inflaciji koji je nedavno usvojio Izvršni odbor NBS rekao da bi međugodišnja inflacija početkom ove godine trebalo da se kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, pri čemu se ne isključuje mogućnost da se u nekom mesecu privremeno nađe i neznatno iznad te granice.

"Nakon toga, inflacija bi trebalo postepeno da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije", rekao je Jović.

Dodao je da će takvom kretanju inflacije najviše doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata.

"I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane. Pored toga, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji", rekao je Jović.

Fenomen "cheapflation"

Naveo je da su analizirali i fenomen o kome se sve više govori i u svetu, a to je da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao cheapflation.

"Naša analiza je potvrdila da je unutar kategorije hrana i pića u periodu od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove", rekao je viceguverner.

Jović je naveo da je potvrđena i druga osobina tog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka. Pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio 3,3 odsto, a na nivou godine taj rast je dostigao 3,9 odsto, naglasio je on.

Jović je rekao da je i pored izuzetno kompleksnih globalnih uslova naša zemlja nastavila da pokazuje visok stepen otpornosti, pri čemu je Srbija uspešno ostvarivala sve ciljeve.

Rekordan priliv po osnovu stranih direktnih investicija

"Posebno bih istakao ponovo rekordan priliv po osnovu stranih direktnih investicija od 5,2 milijarde evra u 2024, kao i rekordne kapitalne izdatke države od oko šest milijardi evra, kao značajne stubove izvora finansiranja investicija. I pored pune realizacije planiranih kapitalnih izdataka države, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog i iznosio je dva odsto BDP, što je rezultiralo nastavkom opadajuće putanje javnog duga, dok su devizne rezerve zemlje na rekordnom nivou", rekao je Jović.

Kaže da na očuvanu i dodatno ojačanu finansijsku stabilnost ukazuje rast stepena dinarizacije i kredita i depozita, uz rekordnu dinarsku štednju građana, koja je premašila 190 milijardi dinara, kao i smanjenje pokazatelja problematičnih kredita na novu najnižu vrednost od 2,5 odsto na kraju 2024. godine.