Štednja u dinarima "sigurnija opklada" od čuvanja deviza

Štednja u dinarima se u proteklih 12 godina povećala 11 puta - to su poslednji podaci Narodne banke Srbije.

Nataša Poniger, direktorka Odeljenja za devizno tržište u Sektoru za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije rekla je da je dinarska štednja krajem 2024. godine dostigla iznos od preko 191 milijarde dinara i to je rekordni iznos dinarske štednje.

Dodaje da je ta štednja u poređenju sa 2012. godinom povećana za gotovo 11 puta, a njen rast 2024. godine, kada se posmatra u apsolutnom iznosu, je rekordni.

Dinarska štednja povećana za 53,3 milijarde

"U 2024. godini dinarska štednja povećana je za 53,3 milijarde dinara, a kada posmatramo procentualno, takođe dolazimo do veoma visokog rasta dinarske štednje prošle godine od gotovo 40 odsto. Pored dinarske raste i devizna štednja, što je takođe odraz poverenja stanovništva u bankarski i finansijski sistem Srbije“, navodi Poniger.

Međutim, kaže ona, taj rast devizne štednje je umeren, dok je rast dinarske štednje izuzetno dinamičan.

Koji su razlozi rasta dinarske štednje

"Jedan od razloga ovako dinamičnog rasta dinarske štednje jeste atraktivnost i isplativost dinarske štednje u poređenju sa štednjom u evrima, koja je dominantna u deviznoj štednji. Narodna banka Srbije redovno na svakih šest meseci objavljuje rezultate analize isplativosti dinarske i štednje u evrima i te analize ukazuju na veću atraktivnost i isplativost dinarske štednje u poređenju sa štednjom u evrima. Poslednja takva analiza izrađena je i objavljena sredinom februara ove godine. I ona ukazuje na to da je štednja u dinarima isplativija kako u kratkom, tako i u dugom roku“, kaže ona.

Konkretni primeri

Prema njenim rečima, u tom izveštaju koji je objavljen na sajtu Narodne banke Srbije, na konkretnim primerima je ukazano koliko je to isplativije.

"Recimo, ukoliko je štediša uložio iznos od 100.000 dinara krajem 2023. godine, na rok od tri meseca, u poređenju sa ulaganjem evroekvivalenta, on bi ulaganjem u dinarsku štednju ostvario za oko 500 dinara više u tom periodu oročenja, u poređenju sa ulaganjem na deviznu štednju u evrima“, kaže Poniger.

Kada je rok duži, ta razlika je još veća. Recimo, na godinu dana ostvario bi za oko 2.200 dinara više u poređenju sa tim da je štediša ulagao u štednju u evrima.

"Slični rezultati dobijaju se i kada, recimo, posmatramo period od 2012. godine i kada se ti ulozi na godinu dana obnavljaju iz godine u godinu. U tom slučaju, u tom 12-godišnjem periodu, razlika između dinarske i devizne štednje iznosila bi oko 48.000 dinara, što nije tako mala razlika", kaže ona.

Povoljnije kamatne stope kod dinarske štednje

Što se tiče same isplativosti i atraktivnosti dinarske štednje u poređenju sa štednjom u evrima, ona proizilazi iz povoljnih kamatnih stopa na dinarsku štednju, zatim iz činjenice da se na dinarsku štednju ne plaća porez, štediša u evrima na ostvarenu kamatu treba da plati porez u iznosu od 15 odsto, dok toga kod štednje u dinarima nema, podvukla je gošća Jutarnjeg programa.

"Na atraktivnost dinarske štednje i njen dinamičan rast, naročito izražen poslednjih godina, utiče i to što generalno u Srbiji postoji ostvarena stabilnost - cenovna, finansijska, sveukupna, makroekonomska, uključujući i relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, što takođe podstiče štediše da koriste tu atraktivnost štednje u dinarima u poređenju sa štednjom u devizama“, istakla je ona.

Slučaj kalendarskog efekta

U 2024. godini najviše su rasli dinarski ulozi na šest do 12 meseci, pa zatim oni na tri do šest meseci. Ulozi čiji rok od jedne do dve godine su blago opali.

Objašnjenje postoji i leži u kalendarskom efektu prestupne 2024. godine, zbog čega se u 2024. godini beleži pad tih uloga preko jedne godine.

"Kalendarski efekt nije prisutan samo kod štednje u dinarima, već i kod štednje u evrima. Na primer, ulozi oročeni na godinu dana u martu 2023. godine, bili su oročeni na 366 dana zbog prestupne 2024. godine i automatski su prešli u uloge oročene preko jedne godine. Dok od marta 2024. godine imamo iščezavanje tog efekta i prelivanje depozita iz dugoročnih u one koji imaju kraći rok od jedne godine. Znači, isključivo je reč o kalendarskom efektu, pri čemu treba napomenuti da u nekom dužem vremenskom periodu posmatrano, situacija naravno nije takva“, kaže ona.

Poverenje stanovništva u nacionalnu valutu

Poniger navodi da štednja u dinarima ukazuje na poverenje koje stanovništvo ima u nacionalnu valutu, odnosno u stabilnost dinara.

"Taj rast štednje u dinarima ukazuje i na poverenje stanovništva generalno u bankarski i finansijski sistem naše zemlje, u kredibilitet centralne banke. Takođe, ukazuje i na poverenje koje građani imaju u mere koje akteri monetarne i ekonomske politike u našoj zemlji donose“, dodaje ona.

Kako navodi, u poređenju sa periodom od pre 10 do 12 godina, pa i više, može se reći da je naš bankarski sistem stabilniji.

Prema njenim rečima, rast dinarske štednje povećava kreditni potencijal banaka za kreditiranje stanovništva i privrede. I to pre svega dinarsko kreditiranje stanovništva i privrede koje sa stanovišta dinarizacije smatramo poželjnijim.

Što se tiče uticaja na kamatne stope, tu nema direktne veze.

Evro, dolar, dinar

Evro će se verovatno naći pod udarom zbog američkih carina na robu iz Evropske unije. 

"Što se tiče samog evra i najavljenih carina SAD prema drugim zemljama, uključujući i EU, odluka još nije doneta i nije izvesno koliko će carine iznositi. Očekuje se odluka u narednom periodu. Međutim, ono što je bitno jeste da takva odluka utiče, pre svega, na kretanje evra prema američkom dolaru, pri čemu je reč o paru valuta koji je najtrgovaniji na međunarodnom finansijskom tržištu i koji je izuzetno volatilan upravo zato što je pod uticajem velikog broja faktora na globalnom nivou. I kao takav odnos evro-dolar ne može da utiče, bar ne direktno, na kretanje evra prema dinaru na domaćem deviznom tržištu“, istakla je ona.

Dinar pod uticajem brojnih faktora

Dinar je pod uticajem velikog broja faktora iz domaćeg, ali i iz međunarodnog okruženja.

Pod uticajem je, kako kaže, i geopolitičkih kretanja i raznih kriza koje dolaze iz međunarodnog okruženja.

"Međutim, kad je reč o odnosu evra prema dinaru na domaćem deviznom tržištu, Narodna banka Srbije je proteklih 12 godina posvećena održanju relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Reaguje po potrebi, bilo na strani kupovine deviza, bilo na strani prodaje deviza, kako bi taj odnos evro-dinar i dalje ostao relativno stabilan, što je od velikog značaja za cenovnu, finansijsku i sveukupnu makroekonomsku stabilnost naše zemlje i, naravno, od značaja je i za dinarsku štednju“, zaključila je Nataša Poniger.