Paprene cene nekretnina – kada će stanovi ponovo biti dom, a ne investicija

Prošle godine, prodaja nekretnina bila je usporenija, a promet manji - sve zbog visokih cena stanova. Većina investitora ne zida nekretnine za potrebe tržišta, već one nekretnine na kojima mogu najviše da zarade, a to su luksuzni stanovi. Stručnjaci tvrde da će, kada se investicioni kupci povuku, stanovi konačno ponovo postati dom, a ne ulaganje.

Rešavanje stambenog pitanja je velika odluka za većinu stanovništva, zbog čega je važno izabrati kvalitetan stan, koji je pritom i uknjižen. U Nišu je u poslednje četiri godine velika potražnja za stanovima, posebno su zainteresovani mladi bračni parovi.

"Najtraženija kategorija i dalje su stanovi od 45 pa do 67 kvadrata. To su manji jednoiposobni i dvoiposobni stanovi. Ako posmatramo cenu, došlo je do skoka od 20 do 30 odsto u protekle četiri godine. Cena kvadrata u novogradnji kreće se od 1.600 na periferiji pa do 2.500 evra u centru grada", navodi Sandra Blažić iz agencije za nekretnine "Blažić".

U Kragujevcu su stanovi u starogradnji jeftiniji za 30 odsto od novogradnje, gde je metar kvadratni dostigao 1.800 evra.

"Najpre se i prodaju ti manji stanovi zato što je manja cifra u pitanju i oni se i najviše traže", kaže Miroslav Brković iz agencije za nekretnine "Brković" u Kragujevcu.

U centru Beograda sve manje lokacija za gradnju

U prestonici je najskuplja lokacija za gradnju, a njih je sve manje, posebno u centru.

"Pre tri godine cene na Novom Beogradu su bile između 2.500 i 3.000 i 3.200 evra po kvadratu, međutim sada su te cene skočile 30 odsto u odnosu na taj period. Samim tim, u odnosu na dinar, evro drži se u određenoj fiksnoj vrednosti, tako da to izgleda da je evro devalvirao", navodi Stojan Čolakov, predsednik Građevinske komore Srbije.

Danijela Rabrenović iz arhitektonskog biroa "Beograd" ukazuje da smo infrastrukturno ostali isti, ali su cene stanova skočile.

"Prosečan građanin ne može sebi da priušti nekretninu u centralnim gradskim zonama i, naravno, sve više je investicionih stanova. Država treba da se pozabavi time, da uredi to na jedan od načina koji je na raspolaganju, a svakako povećanje poreza za te investicione jedinice i stanove", kaže Rabrenovićeva.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da je oko 75 odsto keš kupaca, a ostalih oko 25 odsto su kreditni kupci.

U Beogradu je prošle godine prometovano stanova u vrednosti od oko dve milijarde evra. Upućeni tvrde da je rešenje u preusmeravanju tražnje, odnosno da investicione kupce – sa tržišta nekretnina, država prebaci na tržište kapitala. Tako će prosečan građanin imati veću šansu da kupi stan.