Dolazak Trampa i budućnost NIS-a – četiri nedelje koje mogu da promene sve

Posle sastanka radne grupe za NIS, ministarka Dubravka Đedović Handanović saopštava da se dijalog nastavlja i sa američkim i sa ruskim partnerima, te da je najvažnije da NIS i pančevačka rafinerija posluju neometano.

Ministarka, takođe, ističe da su veoma važni razgovori sa budućom američkom administracijom Donalda Trampa.

Moskva, međutim, ne očekuje da će dolaskom Trampa Sjedinjene Američke Države ublažiti svoj stav o sankcijama protiv ruske nafte.

"Nema tajne da američka administracija, uz određenu deklaraciju političke volje za dijalog, neće bitno promeniti stav u tom pogledu. Nema potrebe da se upuštamo u neka prevelika očekivanja. Ne može biti suštinskih promena", smatra portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Različiti stavovi Trampa

Ni analitičari ne očekuju promene stava, ali ne isključuju da bi primena sankcija mogla značajno poremetiti tokove ruske nafte.

U početnoj fazi, sankcije bi mogle da stopiraju ili uspore, i do milion barela ruskog izvoza dnevno.

"Poznato je da je Trampova administracija možda imala različite stavove i taktike o pitanju Rusije i Ukrajine, ali mislim da su te razlike ponekad prenaglašene. Tramp i dalje želi da ostvari pritisak na Rusiju. Možda gleda na paket sankcija kao pomoć u stvaranju poluge za pregovore tokom ove godine", navodi energetski analitičar iz SAD Ričard Bronze.

Bronze napominje, ipak, da su sankcije napisane na takav način da bi svako uklanjanje ili poništavanje većine njih zahtevalo od Kongresa reviziju.

EU ipak kupuje ruski gas

Kada je reč o ruskom gasu, analiza koju je uradio briselski Politiko pokazuje da, dok rat u Ukrajini ulazi u četvrtu godinu, članice Evropske unije i posle obustave ukrajinskog tranzita, ruski gas kupuju bez presedana.

Navode da su u prvih 15 dana ove godine zemlje Unije uvezle više od 830.000 tona tečnog prirodnog gasa iz Rusije, što je gotovo 80.000 tona više nego u istom periodu prošle godine.

Mađarska upozorava Brisel da sankcije Rusiji pospešuju rast cena energenata, a posle ovonedeljnog napada na gasovodnu infrastrukturu Turskog toka, traže njegovu zaštitu.

"Izgradili smo alternativni tok za dovod gasa iz Rusije, ali i taj put pokušavaju da zatvore. Važno nam je da svim mogućim sredstvima sprečimo da nanesu udarac mađarskoj privredi, jer bi nam time onemogućili da ostvarimo zacrtane ekonomske ciljeve u ovoj godini", upozorava mađarski premijer Viktor Orban.

I Sofija je potvrdila da je preduzela mere koje će osigurati zaštitu gasovoda Balkanski tok, koji se nadovezuje na Turski tok i preko Bugarske doprema gas u Srbiju i Mađarsku.