Suša došla na naplatu; Savić: Sezonski rast cena "provlačiće se" nekoliko meseci

Godišnja inflacija u Srbiji skočila je u oktobru na 4,5 odsto, posle septembarskih 4,2 odsto, saopštio je u utorak Republički zavod za statistiku. Rast potrošačkih cena tako se našao na gornjoj granici ciljanog koridora centralne banke.

Predstavljajući izveštaj Narodne banke Srbije o inflaciji, guverner Jorgovanka Tabaković je izjavila da bi inflacija trebalo da nastavi da usporava.

Profesor Nebojša Savić rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je došlo do blagog skoka cena, prethodnog meseca 4,2 a sada 4,5 odsto i da smo to videli na pijacama – skok cena voća i povrća.

"Imali smo nesreću da nas od pandemije prati problem u vezi sa sušom i ta suša izaziva sezonski rast cena, a naša pijaca je prava pijaca, reaguje brzo. Ovo je fenomen koji se pojavio i provlačiće se još nekoliko meseci“, smatra Savić.

Osnovna procena je da će krajem godine stopa inflacije biti četiri odsto, a iduće godine da se spušta ka centralnoj tendenciji od tri odsto, navodi Savić.

Ozbiljan minus u poljoprivredi

Prema njegovim rečima, naša poljoprivredna proizvodnja je ove godine imala ozbiljan minus, koji se dogodio zbog letnjih suša i to se odrazilo na prinos kukuruza i pšenice.

Ukazuje da treba da rešimo problem naše poljoprivrede, jer je u pitanju dublji problem.

"Nekoliko godina imamo problem sa poljoprivredom", kaže Savić i dodaje da što se tiče našeg BDP-a, u grupi smo zemalja koje imaju najveću stopu rasta.

Da nema minusa u poljoprivredi, imali bismo još intenzivniji rast BDP-a, podvukao je profesor.

"Znači, ozbiljno da se pozabavimo poljoprivredom i problemom navodnjavanja i odvodnjavanja, imamo izgrađene kanale, ali u kanalima imamo ono što ne treba da se nalazi, što se videlo u vreme poplava", podseća Savić.

O neopravdano podignutim cenama

"Možemo da kažemo da su neki transportni troškovi od Nemačke, Italije ili Austrije malo veći da neka roba stigne do Srbije. Očigledno je da su nivoi zarada u trgovinskim lancama globalno govoreći porasli drastično", ističe on.

U poslednje dve godine analize NBS pokazuju da je došlo do izrazitog rasta profita, mnogo većeg nego u drugim segmentima, ukazao je Savić, uz napomenu da država ne treba da koči firme da prave profit, ali ako postoji nešto neprirodno što iskače iz okvira, onda treba time da se pozabavi.

Inaćenje i stvaranje veštačke krize

Klasičan ekonomski odogovor je da država treba da popuni robu iz rezervi, navodi Savić.

Država mora da ima zalihe svih relevantnih proizvoda i kada dođe do nestašice ona interveniše iz rezervi.

"Nisam pristalica administrativnih rešenja, da nekome propišete da cena bude takva i takva, to nije dobro rešenje jer će još više oterati robu sa tržišta i onda će država opet morati da interveniše", objašnjava Savić.

Prema njegovim rečima, treba otvoriti dijalog i nadati se da će postojati razum da će se to uraditi kako treba da se uradi.

Uloga Komisije za zaštitu konkurencije

Smatra da je Komisija za zaštitu konkurencije jedna od najvažnijih institucija u tržišnoj privredi.

Najbolja je tržišna privreda, ali sledeći princip kaže da ako dođe od tržišnih poremećaja gde neko koristi nedozvoljene načine, država interveniše i to se zove antimonopolsko zakonodavstvo, objasnio je lekciju koju, kako kaže, svaki student ekonomije zna.

Fenomen koluzije

Izveštaj dugo čekamo i nadam se da će se to pretvoriti u objašnjenje šta se dogodilo, a ono što je bilo u medijima je fenomen koluzije, naveo je gost Jutarnjeg programa.

Objašnjava da to znači da imamo na tržištu cene koje su jednake među različitim igračima, a uvidom u ulazne fakture vidimo različite ulazne cene, njihove nabavne cene. Kako kaže, komisija treba da objasni što je bilo u javnosti.

"Na nekom tržištu su jednake cene, a različite ulazne fakture i to otvara sumnju. Komisija treba da saopšti jesu li ili nisu krivi", zaključio je profesor Savić.

Govoreći o inflaciji i kamatama, Savić kaže da inflaciju moramo obarati, a ne pogađati kao u kladionici šta će NBS učiniti sa referentnom kamatnom stopom.