U Evropi čine 80, a u Srbiji 10 odsto kompanija – kako da porodične firme postanu stub razvoja

Pre osamnaest godina osnovale su porodičnu vinariju "Aleksić". Danas, sestre Dragana, Maja i Marija vlasnice su brenda "Vranja", i svojim vinima, na najbolji način, širom Evrope predstavljaju jug Srbije.

"Kada pričamo o izvozu, to je prvo krenulo od jedne palete, pa dve i onda je došlo do toga da ide ceo šleper. U vinogradarstvu to nije posao za jednu godinu, to je posao za generacije koje dolaze i nadamo se da će deca naše dece nastaviti da se bave tim", kaže Maja Aleksić.

U vinariji je zaposleno 40 radnika, a u periodu berbe i prerade angažuju i dodatnu radnu snagu.

"Tada se svi utrkujemo ko će da isplati veći dohodak i da kroz veći trošak dobije na kvalitetu rada, odnosno na većoj profitabilnosti", ističe Dragan Aleksić.

Dolazak stranih porodičnih kompanija

U Srbiju stiže i sve više stranih porodičnih kompanija. Jedna od njih je austrijska, stara 80 godina. Izgradili su 25.000 kvadratnih metara prodajnog prostora i zaposlili više od 250 radnika.

"Ovde sam se zaposlila preko konkursa, prijavila sam se redovnim putem, prošla sam selekciju i na moje veliko zadovoljstvo sada sam zaposlena", navodi Jelena Nikolić, trgovac u "Lesnini".

Njena koleginica Branka Lukić dodaje da imaju redovne obuke sa ljudima koji dolaze iz Nemačke i Italije, kao i mogućnost napredovanja. 

U "Lesnini" kažu da su uložili više od 50 miliona evra u izgradnju dva objekta i da je više od 90 odsto zaposlenih u firmi od prvog dana.

Direktor "Lesnine" u Srbiji Aleksandar Pavićević kaže da je kod porodičnih firmi poslovanje domaćinsko, kao i pristup prema zaposlenima, ali pre svega prema kupcima.

"Samim tim je drugačiji način poslovanja kada su privatne firme u odnosu na velike korporacije. Mi već poslujemo sa ne tako malim brojem srpskih proizvođača, ko god se bavi proizvodnjom nameštaja ima šansu da sarađuje i posluje sa nama", naglašava Pavićević.

Važnost porodičnih firmi, ocenjuju stručnjaci, mora da uvidi i država. Što su veće, sve manje su potrebne članovima porodice, a sve više društvu – zbog radnika koje zapošljavaju.

"Jedan od načina kako država može da pomogne porodičnim kompanijama jeste da im daje subvencije. Kao što se stranim investitorima daju subvencije, mislim da je daleko pametnije davati domaćim porodičnim kompanijama", smatra Boris Vukić, savetnik za porodične firme. 

Dva problema – profesionalni menadžment i smena generacija

Pre godinu dana, u Privrednoj komori Srbije osnovana je Sekcija za porodično preduzetništvo. Okupila je vlasnike porodičnih firmi koje bi trebalo da definišu šta se kod nas podrazumeva pod porodičnom kompanijom.

"Dva najčešća problema sa kojima se suočavaju vlasnici porodičnih firmi u našoj zemlji su pre svega taj prelazak sa jedne na drugu generaciju. To je nešto što se pojavilo kao jedan, zaista, od najvećih problema. Drugi problem je kada, u kom trenutku treba uvesti profesionalni menadžment u vođenje porodične kompanije", kaže direktorka PKS Branislava Simanić.

Preteče današnjih porodičnih firmi

Istorija razvoja privrede pamti mnoge ugledne industrijalce, preteče današnjih porodičnih firmi, poput Dunđerskog, Ćelovića, Vajferta.

Za razliku od srpskih porodica, čiji su razvoj firmi zaustavili ratove i socijalizam, u svetu su porodične firme neki od najpoznatijih brendova – "Ford", "Ferero", "Henkel", "Beneton". Pet stotina najvećih porodičnih firmi u svetu zapošljavaju 21 milion ljudi.