Tržište "zagrejalo ulje" na relaciji Beograd - Podgorica, šta sve diktira cenu

Proizvodnja, cene i distribucija hrane već nekoliko godina su oruđe globalno-političkih previranja koja se prelivaju i na region. Zbog čega u svetu raste cena jestivog ulja, kako će to uticati na domaću proizvodnju, a kako na otkupnu cenu suncokreta.

Posle žalbe Crne Gore da im je Srbija obustavila izvoz ulja i posle demantija sa naše strane, šira javnost je saznala više stvari. Jedna od njih je da je cena jestivog ulja na međunarodnom tržištu porasla.

Profesor Zoran Rajić, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, kaže da kada je reč o problemu na relaciji Srbija-Crna Gora, u CEFTA sporazumu je jasno regulisano kako se rešavaju.

"Crna Gora, ako ima primedbe, ili bilo koja od tih zemalja, to se rešava preko zajedničkog Komiteta. Očekujem da će se u okviru rada zajedničkog Komiteta i ovi problemi rešiti", kaže Rajić.

Prigovori i protivargumenti

U vezi sa ovim pitanjem, Crna Gora može da iznese prigovor CEFTI, a Srbija kao protivargument može da iznese da je u prvih šest meseci ove godine izvezli u Crnu Goru gotovo više od 60 odsto ulja u odnosu na isti period prošle godine.

Postavlja se pitanje da li ima nekih indicija da se radi o reeksportu, odnosno da li Crna Gora srpsko ulje izvozi u Albaniju, na KiM ili da ga skladišti zato što se boji da će biti nestašica ili da će biti preskupo.

Rajić ocenjuje da turbulencije na međunarodnom tržištu postoje, kao i bojazan da će biti poskupljenja cene ulja.

"Ako zemlje ne budu zadovoljne odlukama zajedničkog Komiteta ili dogovor ne bude postignut, uvek postoji arbitraža", ukazuje profesor Rajić.

Rast cena ulja

Rajić napominje i da nema podatke zašto je Crna Gora uvezla 60 odsto više ulja.

Kada je reč o cenama ulja na međunarodnom tržištu, Rajić kaže da je prema izveštaju FOA, cene biljnih ulja  na početku ove godine porasle su za nekih osam indeksnih poena.

"Glavni udar je usledio u maju, kada su cene suncokretovog ulja skočile preko 1.000 dolara po toni. Rusi su prošle godine, kao jedan od najvećih izvoznika, izvozili po ceni oko 800 dolara. To je najbolja relacija", napomenuo je Rajić.

Prema njegovim rečima, cena suncokreta je na oko 55 dinara, a pre tri godine bila je 70, a pre toga je bila oko 30 dinara.

"Uvek postoji bojazan. Kad imate zabrane ili uvoza ili izvoza, kao u ovom slučaju, da li su one usmene ili ne, uvek rizik je da će to osetiti naši proizvođači, ističe Rajić.

Hrana kao oruđe

Rajić očekuje da će na međunarodnom tržištu doći do stabilizacije tržišta.

"Hrana je oduvek bila oruđe. To dolazi do izražaja u kriznim vremenima. U trgovini nema olimpijskog gesla – važno je učestvovati. Prosto, nemojte izlaziti na tržište ako niste konkurentni", naveo je Rajić.

Na pitanje da li će posle nestašice energenata doći i do nestašice hrane, profesor Rajić kaže da ne očekuje nestašice, ali da je pitanje kakva će biti cena.

Govoreći o tome kako će se druga poskupljenja odraziti na cene hrane, Rajić kaže da sve zavisi koliko troškovi transporta učestvuju u ukupnim troškovima.

"Ne treba zaboraviti da naši poljoprivrednici imaju dodatne olakšice. Njihova cena goriva je daleko niža od one koju plaćaju ostali građani. Ako ta mera ostane i u narednom periodu, to će biti dobro za sve nas“, kaže Rajić.