Четвртком у 9: Бојкот трговинских ланаца – каква је будућност цена у Србији

Удружења потрошача и грађани Србије су после једнодневног бојкота пет великих трговинских ланаца због високих цена позвали на петдодневни бојкот. Слични бојкоти трговинских ланаца били су на снази, или и даље трају, и у земљама региона – Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији.

Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива" каже да је успех једнодневног бојкота био тај што је било издато око 21,5 одсто мање рачуна, и да је остварен мањи промет за 37 процената.

"Дакле, то је било 4,5 милиона евра мање у односу на петак пре бојкота. То није мали новац, али одмах након тога се десило, такву смо информацију добили, да су почели да подижу цене, што значи да нису реаговали на прави начин, па смо позвали грађане и на овај петодневни бојкот", истакао је Гавриловић.

Наглашава да је тешко испоставити јасне захтеве и алтернативе без анализе њиховог пословања.

"Рецимо какве су им марже и тако даље, па је тешко поставити неки јединствен захтев. Грађане смо уппутили шта да раде, круцијални савет у целој тој причи је пронаћи алтернативу. Дакле, није бојкот да у недељу купим унапред код истог тог ланца за наредних пет дана, па да га онда бојкотујем, па да у суботу опет купим код њега. Него пронаћи алтернативу, снаћи се на некој другој страни, купити било где, само неко од ових пет ланаца", сумира Гавриловић.

Економиста Драгован Милићевић је у једном недавном интервјуу истакао да је бојкот трговинских ланаца промашена тема, а сада објашњава да је то рекао зато што сматра да формирање цена у трговинама није једноставно.

"Не формирају само они цене. Цене формирају произвођачи, дистрибутери и, наравно, велики трговински ланци. Када погледате висину марже, ви ћете наћи код једног трговинског ланца, рецимо, да је 20 одсто, а код другог 42. А са друге стране ћете опет видети да и нема неке велике разлике у ценама између тих трговинских ланаца", указује Милићевић.

Верује да је у овом случају реч више о одразу преговарачке снаге великих система у односу на своје добављаче него на висине цена.

"Ово је више системско питање, али не потпуно промашена тема, од нечега мора да се почне. Скупа је понуда, па и потражња. Ако нема тражње, нема ни тако високе цене, па ни тако високе марже", наглашава економиста.

Економска новинарка Радио-телевизије Србије Аница Телесковић сматра да је логика трговинских ланаца да профитирају.

"Акција бојкота може се мерити као успешна или неуспешна, не само ако се погледа дан на дан, петак на петак. Треба погледати мало дужи тренд, шта је било претходног дана, шта је било у данима после бојкота. И, такође, ако се меримо са регионом, у Хрватској је тај бојкот био доста успешан. Дакле, то јесте једно легитимно средство које потрошачи имају као механизам, а то је уздржавање од куповине", појашњава Телесковићева.

Напомиње да основне животне намирнице негде морају да се купе, а ако је понуда таква да су у малим радњама те цене често још и веће, јер немају такве трговине привилеговани положај на тржишту – да пребаце трошак на добављаче.

"Много пута у прошлости, просто, потрошачи ту немају много избора. Постоје неки основни животни производи који су често у потрошачкој корпи, који су често на акцијама, али постоје производи који нису део те основне потрошачке корпе. Ја ту често наводим пример маслиновог уља, које откако је кренула корона поскупело неколико пута. Није то производ који је основна животна намирница, али се на њему јасно види како смо увозили инфлацију", истакла је новинарка РТС-а.

У Црној Гори је последњи бојкот смањио промет за трећину, а због масовног бојкота продавница крајем јануара у Хрватској, забележен је велики пад промета. Тог петка је издато 44 одсто мање фискалних рачуна него претходног. Тада су грађани позивани да не купују газирана пића, воду, детерџенте.

Случај једне чоколаде

Једна чоколада познатог бренда од 270 грама је најскупља баш у Србији. У Србији је између 790 динара, у Црној Гори 3,89 евра, у Хрватској 6, у Француској 3,49, а у Немачкој 4,22. Економиста Милићевић сматра да је у калкулацији више аспеката.

"Заборављамо да имате јефтин евро, који је закован на 117 динара отприлике, а пре четири године је био и већи, а такође имате и камуфлирану инфлацију од 2018. године у износу од 40 одсто", подсећа Милићевић.

Наводи да је ствар и у великим системима.

"Имате велике системе који имају велике дистрибутере који, опет, имају јако велику преговарачку снагу. Дистрибуирају кључне брендове, а ти брендови су уложили у маркетинг огромне суме новца и у принципу ушли су у уши потрошача и потрошачи су навикли на то име. Са друге стране, код њих велики систем не може много да управља. Значи, ту нема велике игре, хоћеш или нећеш", наглашава економиста.

Дејан Гавриловић из удружења "Ефектива" истиче да цену формирају сви.

"Та чоколада и цена коју сте навели у великим је ланцима, али у малим трговинама се она може наћи за 350 и 400 динара. Ту је поента, они је држе на високим ценама, па пошто нико неће да купи, спусте је на половину и та је половина онда 450 динара, и онда грађани, пошто мисле да је драстично снижена купе више комада", каже Гавриловић.

Ипак, иако је сагласан да је суштина проблема у маржама, понавља да су одговорни сви у ланцу.

"Делом је и до нас, потрошача, који пристајемо да тако нешто платимо. Мало смо и навикли, и овај бојкот заправо делом људима и отвара очи како треба да се понашају и како могу да се понашају на неки други, много економичнији начин", истиче Гавриловић.

Аница Телесковић сматра да је по питању чоколаде на делу више ставки.

"Прво, смањила се грамажа. Не само код нас, већ и у свету. Онда, постоје привилеговани играчи на тржишту", истиче новинарка.

Компликован ланац одговорности

Економиста Милићевић истиче да је бојкот у извесном смислу очајнички корак потрошача на високе цене који може да утиче на најнемоћније у друштву.

"А то је, рецимо, да услед пада промета у великом систему дође до отпуштања 500 радника. То није сигурно, али може да се догоди и то", каже Милићевић.

Аница Телесковић сматра да су велики трговински ланци делом у праву када кажу "зашто је сва вика на нама".

"Они кажу да се њихова цена види, а да је испред њих много оних у ланцу који утичу на формирање примарних произвођача. Али јесте чињеница да је њихова позиција на тржишту најјача и да они, у овим праксама које смо чули, могу да сваљују део трошкова на оне који су испред њих у ланцу. Дакле, није нелегално зарадити и профитирати, то није противзаконито, али јесте противзаконита злоупотреба доминантног положаја и договарање цена", истиче Телесковићева.

Потрошачи – између високих цена и системских проблема

Гавриловић подсећа да је основна идеја бојкота у избегавању куповине у пет великих трговинских ланаца.

"Идеја је да њих пет, који чине више од половине тржишта, натерамо некако да снизе цене и сви остали ће морати да их прате. Ја сам добио све податке везано за тај једнодневни бојкот и држава није ништа изгубила. Губици су се прелили на друге. Идеја ниских цена неће погодити Владу Србије", каже Гавриловић.

Економиста Милићевић се још једном фокусира на систем.

"Постоји системска проблематика, то је у суштини питање да ли цене могу да буду ниже? А наравно да могу, као у Европској Унији. Имате ланце произвођача, понуде и тражње. Даље од тога, имате неколико ствари. Имате девастацију пољопривредне производње у суштини да су вам живе свиње смањене за трећину у неколико година. Имате и да је број млечних крава смањен за два и по пута. Дакле, мања је производња меса", закључује Милићевић.

Целу емисију погледајте у видео запису на почетку текста.