Evropski komesar za poljoprivredu: Čekamo Srbiju i srpske farmere, nadamo se da ćete se uskoro pridružiti EU

Proteklih dana Novi Sad je bio prestonica poljoprivrede. Sklopljeni su brojni poslovi i održane radionice o tome kako iskoristiti IPARD novac za ruralni razvoj Srbije. Evropski komesar za poljoprivredu Janoš Vojčehovski otkriva za RTS da li je srpski poljoprivrednik ujedno i evropski, ali i ističe da je velika šansa za Srbiju u preradi povrća i voća.

Čekamo Srbiju i srpske farmere i nadamo se da ćete se uskoro pridružiti EU, poručuje u intervjuu za RTS evropski komesar za poljoprivredu Janoš Vojčehovski.

Kada govorimo o srpskom izvozu u Evropsku uniju, uglavnom je reč o primarnim poljoprivrednim proizvodima. Ne izvozimo prerađenu hranu, da li bi to moglo da se promeni?

U pravu ste da Srbija najviše izvozi žitarice. Za uspeh u poljoprivredi važan je razvoj prehrambene industrije, a velika šansa za Srbiju je u preradi povrća i voća. Imao sam uspešan sastanak sa premijerom Vučevićem o prevazilaženju problema u korišćenju IPARD fondova. Čekamo Srbiju i srpske farmere i nadamo se da ćete se uskoro pridružiti EU.

U nekoliko navrata srpski poljoprivrednici su se žalili da se suočavaju sa nelojalnom konkurencijom iz EU. Da se uvoze, pre svega, mlečni proizvodi po damping cenama. Bili su uvedeni i prelevmani. Kako gledate na tu vrstu ekonomske politike?

Siguran sam da nije bilo damping cena iz EU. Problem je drugačiji. Farmeri protestuju širom Evrope, ali i u drugim delovima sveta. Troškovi energenata i đubriva idu gore, dok cene poljoprivrednih proizvoda padaju. To je izazov za sve. Spoljno-trgovinska razmena Srbije i EU je izbalansirana.

Kad već pominjete proteste poljoprivrednika, mnogo ih je bilo širom Unije. I protiv jeftinog ukrajinskog žita i protiv Zelene agende. Kako će ubuduće izgledati zajednička poljoprivredna politika EU?

Usvojili smo važne promene za male farmere. Pojednostavili smo pravila za one koji obrađuju do 10 hektara. Njih je 65 odsto u EU. Uloga malih i srednjih farmi je ključna za našu poljoprivredu, kao i u Srbiji. Moramo subvencijama da im obezbedimo sigurne prihode pogotovo u kriznim vremenima.

Hoće li biti promena u načinu subvencionisanja?

Menjamo ih sve vreme. Sada smo stavili naglasak na eko subvencije. Podržavamo farmere koji dobrovoljno uvode standarde za zaštitu životne sredine i klime, 25 odsto direktnih plaćanja opredeljeno je za takve farme.

Solidarnost sa poljoprivrednicima je jako važna, jer imamo velike faktore rizika, klimatske promene i katastrofe, pandemiju. Rat u Ukrajini ima negativne posledice za naše farmere. Nastavljamo u pravcu podrške za farmere u kriznim situacijama.