Prvi prolećni plodovi na pijacama – koliko su prskani i da li je hrana bezbedna

Duge suše i velike količine padavina u kratkom periodu, doprinose razvoju bolesti i štetočina. Poljoprivrednicima je sve teže da plodove sačuvaju, a o primeni najčešće se informišu iz uputstva preparata ili od prodavca u poljoprivrednoj apoteci.

Vlade Nikolić, proizvođač malina iz okoline Požege, kaže da je većina dugo u ovom poslu, znaju otprilike kada i šta treba, kao i da svako zna najbolje kako da prati svoje maline.

Diplomirani inženjer za zaštitu bilja Milovan Ilić ističe da vode računa koji su pesticidi dozvoljeni.

"Bitno je da se poštuje radna karenca. Uvek se savetuje da se koriste kvalitetne zaštitne maske sa filterima", kaže Ilić.

Nikolić, takođe, navodi da koristi maske, pojedini kažu da stavljaju i rukavice, ali se većina ne štiti.

Vraćanje pošiljki

Nepravilna primena pesticida ne ugrožava samo zdravlje poljoprivrednika i potrošača, već i izvoz. Zbog nedozvoljenih materija vraćaju se pošiljke voća i povrća.

To što mi, iz istog razloga, u Evropsku uniju vraćamo daleko veće količine robe, ne umanjuje štetu i ugled Srbije, kao zemlje zdrave hrane.

"Ako se nekome pesticidi prodaju, treba da se proveri gde završavaju. Imamo veliki broj malih čak ne ni gazdinstava, nego vikend-proizvođača koji svoje proizvode plasiraju preko zelenih pijaca. To je nemoguće kontrolisati", ukazuje prof. dr Bojan Konstantinović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Kontrole i obuka

U Ministarstvu kažu da kontrole uvek počinju kod proizvođača, kao i da su i dosad pratili šta i kako primenjuju i da li poštuju rokove.

Navode da će dodatni red u tu oblast uvesti obuka 200.000 poljoprivrednika o tome kako da pravilno koriste sredstva za zaštitu bilja.

"Kao benefit imaćemo dva nova sistema. Aplikativni će praktično povezati sve poljoprivredne apoteke, odnosno prodajna mesta gde se vrši promet sredstava za zaštitu bilja. Znaćemo ko je tačno kupio koje sredstvo, kao i za koje namene će nas targetirati u budućim planovima kontrole“, kaže Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja MPŠV.

Stručnjaci traže od države da bolje poveže naučne institute sa poljoprivrednim savetodavcima na terenu.

"Saradnje ima, ali mislim da mora da bude na mnogo višem nivou. Desi se da naučni rezultati budu saopšteni putem naučnih saopštenja. Praktičan značaj tih rezultata nije kanalisan do poljoprivrednika i krajnjeg korisnika“, poručuje Nenad Trkulja, direktor Instituta za zaštitu bilja i  životnu sredinu. 

Smatraju da država ne bi trebalo bez rezerve da usvaja evropske liste dozvoljenih pesticida na kojima je sve više takozvanih bioloških preparata.

Svaki od njih treba da bude testiran u domaćim agroekološkim uslovima, kako bi se izbegla neefikasna borba protiv bolesti i štetočina.