Nove akcize na naftne derivate, može li Uredba da ukoči poskupljenja u maloprodaji

Cena sirove nafte od septembra raste i u protekle dve sedmice je oko 95 dolara, što je najviši nivo od početka godine. Potražnja za naftom raste, a na evropskom tržištu ima i nestašica dizela. U Srbiji je u petak dizel poskupeo, benzin pojeftinio. Od juče su veće i akcize na naftne derivate – koliko Uredba o ograničenju cena koči njihovo prelivanje na cene u maloprodaji i kretanjima naftnog tržišta.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović rekao je da su tek od nedelje veleprodajne cene nešto više, a maloprodajne cene su u skladu sa Uredbom koja je na snazi već 20 meseci, određuje je država od svakog petka do narednog petka.

"Znači, prethodnog petka, 29. septembra, na snazi su bile niže akcize i jedino to je moglo da se ubaci u formulu u kojoj se izračunava maksimalna maloprodajna cena. Sledećeg petka će to biti sasvim drugačije. Maloprodavci koji prodaju po ovim maksimalnim cenama, pitanje je da li će za taj novac moći da kupe sledeći litar goriva u veleprodaji“, kaže Mićović.

Prema njegovim rečima, nije samo akciza ta koje utiče na veleprodajnu cenu, to jeste jedna bitna komponenta, ali ima i drugih uticaja, drugih parametara.

Na pitanje da li su naftne kompanije već ukalkulisale nove akcize, kaže da one to moraju da urade.

"Moraju da ukalkulišu i moraju državi da plate zapravo taj uvećani iznos na benzin, dizel. Znači ima još nekoliko derivata koji nisu toliko zanimljivi za potrošača neposredno, ali sve te akcize su naravno povećane od nedelje i svi koji stavljaju na tržište te derivate nafte moraju da plate veće akcize. Ali činjenica je i da dve godine nisu povećavane i nisu korigovane cene akciza“, napomenuo je.

Istakao je da je za tržište vrlo bitno da stabilnost snabdevanja tržišta ne bude ugrožena limitiranjem marže.

Na evropskom tržištu je već vidljiva nestašica dizel-goriva.

"Za dizelom je jednostavno jako velika potražnja. Imamo još nekoliko faktora, recimo ova promena u strukturi sirove nafte koje se prerađuje takođe utiče na rad rafinerija. Imamo neke zastoje rafinerija, imamo rast potražnje srednjih destilata, uključujući i mlazna goriva. Sve to zajedno, kad se sabere, dovelo je do toga da imamo blagi deficit dizela što znatno razdvaja tu cenu, to se zove krekar, razlika između cene dizela i sirove nafte“, istakao je Mićović.

Dizela ima dovoljno, ali mala otpornost na poremećaje

Međutim, kako kaže, i kod nas i u regionu dizela ima dovoljno, ali smo manje otporni na poremećaje.

"Ukoliko dođe do nekog poremećaja, te rezerve su vrlo limitirane i teško možemo očekivati da bilo ko može tako brzo i lako da nadoknadi nedostajući dizel. Tako da su važne nacionalne zalihe, koje mogu da pomognu u takvim situacijama da se premosti. Zasad nema poremećaja i poremećaji se svakako ne mogu najavljivati“, rekao je Mićović.

Napomenuo je da po raznim osnovama država povećala zalihe – imamo obavezne rezerve derivata nafte, imamo Republičku direkciju za robne rezerve, imamo operativne rezerve naftnih kompanija, a one su na višem nivou nego što su ranije bile.

Međutim, kako kaže, zalihe nikada nisu dovoljne, a s druge strane, ako preterate u formiranju zaliha, onda je to malo preskupo, pa treba naći pravi balans.

"Međunarodna agencija za energetiku je zapravo posle tri kvartala konstatovala da će 2023. zaista biti znatno veća potražnja za naftom i ukupna potrošnja će biti na rekordnih skoro 102 miliona barela na dan. I to niko nije očekivao da će se desiti 2023. godina, ali evo, ostvaruje se“, kaže Mićović.

Kako je istakao, neki izvori kažu da će OPEK nastaviti i iduće godine da smanjuje proizvodnju.

"Oni će se truditi da održe cenu, ja mislim na ovom nivou, upravo sad je 92-93 dolara po barelu, jer ukoliko cena bude preko 100 dolara po barelu, to će znatno uticati na potrošnju. To ne ide nikomu prilog. Nije samo ponuda nafte nestabilna, nego i potražnja vrlo fluktuira“, zaključio je Mićović.