Мићовић: Ако се нешто не промени, малим пумпама у руралним подручјима прети затварање

Јуче и јутрос цена барела нафте је готово 84 долара. Данас је промена ценовника и на нашим пумпама. Мићовић ипак истиче да не мора да значи да ће се тај тренд показати на ценама горива на пумпама.

“Цена нафте има одложено дејство на цене горива на пумпама. Не дешава се одмах. На цену горива заправо утичу берзанске контракције деривата нафте и оне могу имати потпуно другачији тренд”, објашњава Мићовић.

Каже да тај тренд није растући као што је у питању сирова нафта.

“Али опет постоји једна битна компонента, то су зависни трошкови увоза и стављања деривата нафте на тржиште. То су трошкови којима барата само Министарство рударства и енергетике. Њима је то познато, јер им сви са тржишта достављају те релевантне податке и ти параметри се мењају и у зависности од тога се доносе одлуке о повећању или смањењу цене горива” додаје Мићовић.

"Ремонт у панчевачкој Рафинерији планиран, спремне залихе"

У панчевачкој Рафинерији почиње ремонт. Из НИС-а уверавају да се то неће одразити на снабдевање, да су се добро спремили. Ипак, министарка енергетике јуче је формирала радну групу за праћење ремонта.

Мићовић каже да је НИС одговоран за снабдевање тржишта и да је формирање радне групе за праћење снабдевања у току ремонта врло битно, као и да је то прописано законом.

“Ово је планирани ремонт и рафинерије свугде у свету су веома сложена постројење и морају с времена на време да се зауставе, како би се замениле или поправили неки делови који већ показују симптоме за замену, али се доста тога и превентивно ради, јер наша Рафинерија, ако се не варам, четири године ради без застоја”, наглашава Мићовић.

На питање имају ли нафтне компаније залиха, Мићовић каже да с обзиром да је у питању планиран ремонт и Нафтна индустрија Србије је направила залихе одакле ће снабдевати тржиште.

“А сви остали наравно рачунају да у том периоду не могу да обезбеде додатне количине деривата нафте из Панчева, па су се и остали наравно у том смислу прилично обезбедили. Ово се не дешава први пут, с обзиром да је планирано, сви планирају и знају како да функционишу овим околностима”, поручује Мићовић.

Колико увозимо дизела, а колико бензина

Наша земља зависи од прераде нафте, али такође нафтне компаније делимично увозе и готове деривате. Говорећи о томе каква је понуда дизела и бензина, Мићовић каже да је дизел у последњих пет година био заступљен из увоза око једне трећине негде 2019. године до 20 одсто отприлике 2023. године. Бензина је око 15 одсто увозног.

“То се мења, то је тржиште и док год тржишни механизми функционишу заправо то је добро за потрошаче, јер не може нико да вам наметне увозни дизел уколико нема могућности да се прода на домаћем тржишту. Тако да је то добар корективни и конкурентски фактор за потрошаче. Бензина је нешто мање из увоза, то не прелази 15 одсто и бензин је генерално дериват кога увек има довољно на свим тржиштима, јер се дизелом опредељује укупна прерада и потребе тржишта, а бензин долази ту успут као производ”, објаснио је Мићовић.

Русија је најавила да ће данас обуставити извоз бензина како би задовољила домаће потребе. Знамо да је на снази нафтни ембарго, ни ми више не увозимо руску нафту, али има чланица ЕУ које и даље зависе од руске нафте и деривата. На питање може ли то да поремети европско тржиште, Мићовић каже да смо имали сличан сценарио када је нестао руски дизел са тржишта Европе.

“Тада је постојао један мали талас који се врло брзо уравнотежио, дошао је дизел из неких других делова света и све је постало стабилно. Kод бензина ће и још мање поремећаја бити, нарочито када је у питању Балкан, код нас готово да никад није ни долазио бензин из Русије директно на тржиште, тако да евентуално рефинерије у југоисточној Европи које мало буду повећале испоруке бензина ка Европи могу томе да утичу, али кажем то су врло мале количине, ми смо пре свега овде, тржиште Србије се доминантно снабдева из Панчева бензином”, указао је Мићовић.

Хоће ли отежани транспорт Црвеним морем утицати на цене

Због ратних сукоба отежан је транспорт Црвеним морем, иде се за обилазним путем, па је транспорт поскупео. Када је реч о томе колико све то може да се у наредној периоду одрази и на снабдевање и на цене, Мићовић каже да трошак транспорта подразумева многе трошкове, као и да то није само брод који иде дужом путањом.

“Значајни трошкови су заправо трошкови осигурања производа или брода који превози и они су јако порасли и све то већ јесте притисак на тржиште. Значи, ова цена нафте коју данас имате на тржишту и Медитерана и глобална, у њу су већ укључени ти виши трошкови транспорта. Зато се и цела та линија цена око које се креће цена нафте подигла мало на горе. И то се већ види. Више од овога ја не очекујем. Једино уколико се преко ноћи нешто не сломи и уколико не дође до неких радикалних промена”, навео је Мићовић.

Подсетио је да је таква радикална промена била када су заустављене испоруке нафте из Саудијске Арабије.

“Само једна земља, али та земља има велики удео у снабдевању глобалног тржишта”, указао је Мићовић.

"Остаћемо без пумпи у руралним срединама"

Жале се власници малих пумпи, неке пумпе су и затворене.

“Ми упозоравамо већ дуже време, од када на снази Уредба о ограничењу висине цене деривата нафте, да ће то оставити неке последице које неће моћи тако лако да се исправе. У 2023. години због одлуке да се пољопривредници снабдевају по цени од 179 динара на бензинским станицама Нафте индустрије Србије, само једног ланца, сви остали су остали без тог сегмента тржишта. И једна бензинска станица у центру Београда друге неке компаније неће осетити то, али велика већина бензинских станица, мањих бензинских станица, независних, заправо живи од снабдевања пољопривреде и они су већ две године имају озбиљне проблеме”, објаснио је Мићовић.

Прошле године, додаје, затворено је 30 бензинских станица, њих 30 је већ предато другим компанијама са већим ланцима, а свима осталима буквално прети затварање.

“Осим села, добићемо и читаве регионе руралне које ће остати без бензинских станица. Значи не може 200 или 300 бензинских станица НИС-а да замени ту мрежу која је раније функционисала, где комшија сада мора уместо да купује код свог комшија гориво у селу, мора да седне у возилу и да оде 20-30 километара до бензинске станице НИС-а. То је нешто што хитно мора да се промени, јер остаћемо у тим срединама потпуно без таквих објеката”, упозорио је Мићовић.

Јесу ли пумпе спремне за пуњаче за електричне аутомобиле

Све више се прича о електричним аутомобилима. То намеће обавезе и нафтним компанијама, треба да инсталирају на бензинским пумпама и пуњаче за електричне аутомобиле. Мићовић истиче да оне већ дуже времена раде на томе и то не због новог закона који је донео ту обавезу, већ због тога што тржиште има такве захтеве.

“Али раде оним темпом којим тржиште испоручује захтеве. Значи, бензинске станице имају озбиљне пуњаче на својим објектима и то се из дана на дан повећава. Међутим, бензинске станице на ауто-путу су једини већ изграђени објекти којима се намеће обавеза уградње пуњача. И то у року од две године, када буде донет подзаконски акт. Сви други нови објекти морају да уграђују пуњаче. Значи, нови резиденцијали објекти, нове пословне зграде ће морати да имају пуњаче”, додаје Мићовић.

Истиче да ће ту бити проблема и да се они већ назиру.

"Мора да прати обавезу уградње пуњача на ауто-путу и неки бенефит који ће 'Електропривреда Србије' пружити таквим објектима који се налазе ван урбаних објеката да добију те одговарајуће прикључке на брзи начин, јер неће зависити све од нафтних компанија", закључује Мићовић.