Banke odmrzavaju cenovnike, usluge mogu da koštaju znatno više – od čega zavisi poskupljenje

Prvog septembra prestaje da važi dogovor Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o zamrzavanju cena naknada i provizija. To znači da bi i brojne usluge mogle da budu znatno skuplje. Od čega će zavisiti da li će banke vratiti cenovnike na nivo od 1. januara 2021. godine?

Stručnjak za finansije Vladimir Vasić kaže da ne mora da znači da će banke poskupeti svoje usluge, ali da imaju pravo da odmrznu cenovnike.

Ono što je bitno za građane, ističe, jeste da će banke morati da traže saglasnost NBS za podizanje naknada.

Koliko će biti eventualno poskupljenje, napominje, zavisi od banke do banke, njihove procene i tržišne utakmice.

Banka je dužna, naglašava Vasić, da obavesti klijenta i dostavi mu informaciju o poskupljenju dva meseca unapred.

"Način na koji dostavlja, to je dogovor između klijenta i banke, to je obično imejl, SMS, Vajber ili neka od drugih sredstava komunikacije, ali mora da obavesti", napominje Vasić.

"Inflacija pada solidnim tempom, ali bi mogao da bude i bolji"

Građani su u prethodnom periodu svedočili zaoštravanju uslova za kredite.

"Način da zaustavite inflaciju jeste upravo taj da nama kao korisnicima pošaljete signal da manje trošimo, manje se zadužujemo. Na taj način mi indirektno kočimo inflaciju", objašnjava Vasić.

Inflacija se, kaže, zaustavila, pada tempom koji je solidan, ali bi mogao da bude i bolji.

"U EU je već 5,1. Šta to znači za nas? Pošto mi uvozimo i izvozimo većinom iz EU, preko 60 odsto, to znači i da inflacija, odnosno cene koje mi plaćamo tamo za proizvode ili usluge, one su povoljnije, tako da će se to indirektno odraziti i na naše tržište. S druge strane, i ovde mehanizam restriktivne monetarne politike deluje. NBS je to više puta radila, podizala referentnu kamatnu stopu. Na taj način inflacija se zaustavila, pada, 12,1 je sad i očekuje se do kraja godine osam", navodi Vasić.