Кредитни биро и "рампа" за кориснике банкарских кредита, шта ако се нађете на црној листи
У фебруару се навршава двадесет година од почетка рада Кредитног бироа при Удружењу банака Србије. За две деценије издато је на милионе извештаја физичким и правним лицима о обавезама према банкама или лизинг кућама. То је, између осталог, допринело да ниво проблематичних кредита за привреду и грађане буде на историјски ниском нивоу од око три процента.
Ема је запослена у државном сектору. Отплатила је готовински кредит пре неколико година. Када је ових дана затражила нови, одбили су је са образложењем да је имала дуг по картицама пре више од деценије.
У Кредитном бироу подигла је извештај и нашла и грешке банака. По првој картици забележено је кашњење, иако је никада није активирала нити преузела пин нити прометовала. Са другом је каснила, али после више од деценије картица је угашена отписом.
"Од једне банке добила сам извињење и уважавање да ми никада нису издали ту мастер кредитну картицу и обећање да ће те податке избрисати. Из друге банке, што се односило на риволвинг картицу и да је угашена отписом сам се обратила мејлом да промене статус уместо ‘угашена отписом’ на статус ‘угашена’ и добила сам одговор да је то немогуће", каже Ема.
У Удружењу банка наглашавају да Кредитни биро само бележи податке добијене од банака и лизинг компанија и да не одлучује о дисциплинској скали нити одређује банкама тежину санкција према несавесном клијенту.
Подсећају да кредитни извештај сваки грађанин може једном годишње да добије бесплатно, односно, сваки следећи уз надокнаду од око 250 динара.
"Значи, регистроваће се доцња за физичка лица само ако је преко 60 дана за правна лица и предузетнике само преко 15 дана. Подаци о доцњи за физичка лица се бришу у року од три године, а за правна лица и предузетнике у року од пет година од затварања уговорног односа по којем је обавеза настала", објашњава Марина Пападакис, секретар Удружења банака Србије.
Шта све банке узимају у обзир приликом одлучивања
Уколико одбије захтев клијената за кредит, банка није дужна да објашњава одлуку. Ипак, разлог за одбијање, како се понекад чује у јавности, свакако не може бити због 200-300 динара заосталог дуга или гледања непримерених сајтова на интернету.
"На пример, клијент касни 50 дана али за износ који није материјално значајан, банка ће свакако узети то у обзир приликом доношења одлуке. Ми у Прокредиту не одбијамо клијента на бази информација из Кредитног бироа као такве. Него се трудимо да прикупимо додатне информације о самим разлозима кашњења, да те информације анализирамо у неком ширем контексту и да на бази квантитативних и квалитативних показатеља на крају донесемо одлуку да ли одређени захтев подржавамо или не", каже директор филијале за мала и средња преузећа Прокредит банке Биљана Младеновић.
Износ рате која је у кашњењу и ваљано образложење је танка линија око које се врти одлука банке да ли ће вас санкционисати и оставити терет за неку будућу позајмицу. Осим кредитног досијеа, са банкарима морате бити и добар преговарач јер, на крају, одлука више није типска као некада већ зависи од сваког клијента понаособ.
Коментари