Mađarska je zakonom zabranila naplatu poreza na poljoprivredno zemljište, može li i Srbija

Od prvog septembra u Mađarskoj na snagu stupaju izmene Zakona o lokalnim porezima, a koje su u potpunosti otklonile strahove tamošnjih poljoprivrednika da bi lokalne samouprave mogle da im uvedu dodatne namete.

„U Mađarskoj se na poljoprivredno zemljište do sada nije plaćao porez, ali su pojedine lokalne samouprave htele da uvedu ovaj namet kako bi dopunile svoje prihode. To je izazvalo veliku pobunu poljoprivrednika, pa je Vlada morala da reaguje. Donet je zakon koji zabranjuje bilo kojim organima vlasti da oporezuju poljoprivredno zemljište, jer je nacionalni interes da zemlja bude obrađena i da mađarski poljoprivrednici budu konkurentni na tržištu“, kaže Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske zajednice u parlamentu Mađarske.

„Zahtev za zabranu oporezivanja poljoprivrednog zemljišta je potekao od samih proizvođača, pa je resorno ministarstvo podnelo ovaj predlog. Ministar Ištvan Nađ je bio veoma odlučan u tome, jer je i sam čovek iz prakse i tačno razume šta su problemi i zahtevi mađarskih poljoprivrednika i firmi koje se bave poljoprivredom. Većina u parlamentu je glasala za ovaj predlog“, objašnjava naš sagovornik.

U obrazloženju ove odluke nadležni su rekli da bi oporezivanje oduzelo resurse sektoru, a porez na poljoprivredno zemljište bi imao efekat na cenu hrane, što bi osetio čitav narod. Na ovaj način, kažu, štite se interesi mađarskih poljoprivrednika i kod kuće i u Briselu.

„Imajući u vidu čitavu situaciju u poljoprivredi, proizvođači su uvek na nekoj pozitivnoj nuli. Dalje oporezivanje svakako ne mogu da podnesu. Ova odluka je pozitivan signal za njih. Da poljoprivrednom sektoru ne može da se nameće dodatni trošak“, kaže Aleksov.

„To što je Mađarska članica Evropske unije ima prednosti s jedne strane, ali sa druge strane tu važe rigorozna pravila koja moraju da se poštuju. Ukoliko se proizvođačima u Mađarskoj otežava položaj na tržištu i nameću dodatni tereti, oni gube konkurentnost, a to nije interes Mađarske, jer je ovo tradicionalno poljoprivredna zemlja. Veliki procenat BDP-a se ostvaruje preko poljoprivrede, tako da ovaj sektor mora da se sačuva i očuva“, precizira naš sagovornik.

Porez na imovinu je u nadležnosti lokalnih samouprava

Od 2007. godine u Srbiji u nadležnosti lokalne samouprave nije samo naplata nego i utvrđivanje poreza na poljoprivredno zemljište kao i oporezivanja svih drugih vrsta poreza na imovinu.

„Zvanične razloge zašto je država prepustila prihode, i posao utvrđivanja i naplate, od poreza na imovinu lokalnim samoupravama trebalo bi potražiti u obrazloženju propisa kojim je to učinjeno. Po mom mišljenju razlozi za to su u relativno velikom administriranju u vezi utvrđivanja i naplate ovog poreza, a da pri tom ti prihodi u apsolutnom iznosu nisu značajni za državu. Radi se o tome da kod utvrđivanja poreza na imovinu imate veliki broj obveznika sa pojedinačno malim iznosom poreza”, objašnjava Đerđ Pap, stručnjak za poreze.

Prema domaćem zakonodavstvu porezima na imovinu se oporezuju građevinsko, poljoprivredno, šumsko i drugo zemljište.

„Poreska stopa za zemljište fizičkog lica ne može biti veća od 0,3%, a za zemljište pravnog lica veća od 0,4%. Takođe, definisano je da se porez plaća na zemljište čija je površina preko 10 ari i da se porez ne plaća na onu površinu zemljišta koje se nalazi pod objektom, ako se za taj objekat plaća porez“, kaže Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa ‘Odgovorne lokalne finansije i uključivanje građana’“, Helvetas.

Izmene zakona 2019. dovele su do pravičnijeg oporezivanja

U prethodnim zakonskim rešenjima obveznici u Srbiji su plaćali porez na zemljište prema tome kako je zemljište registrovano u katastru nepokretnosti. Međutim, situacija na terenu je takva da prava namena zemljišta nije uvek i ona koja je registrovana.

„Dešavalo se da vlasnik zemlje koja se obrađuje treba da plaća porez na građevinsko zemljište, jer se njegova parcela nalazi u građevinskom području i kao takva je upisana u katastar nepokretnosti. Vlasnici ovakvih parcela često nisu u mogućnosti da izvrše prenamenu zemljišta ili ona nije moguća po propisima. Ovo je dovodilo do plaćanja većih poreza, jer su poreske osnovice za građevinsko zemljište veće nego za poljoprivredno“, objašnjava naš sagovornik.

Izmenama zakona od 2019. godine uvedena je mogućnost da opština donese odluku kojom se zemljište oporezuje prema stvarnoj nameni korišćenja.

„Na taj način je moguće da se zemljište registrovano kao građevinsko i nije izgrađeno, a koristi u poljoprivredne svrhe za sadnju i uzgajanje biljaka, tako i oporezuje. Ista se odluka odnosi i na šumsko zemljište. Ovim zakonskim izmenama se svakako doprinelo svojevrsnoj poreskoj pravičnosti. Pogotovo kada se uzme u obzir da se u odsustvu drugih zvaničnih registara, jedino načelom fakticiteta mogu ostvariti olakšice obveznicima koji često svoje prihode ostvaruju upravo bavljenjem poljoprivredom“, objašnjava Grunauer.

Odluka o uvođenju ili ukidanju poreza nije moguća bez analize njenih efekata

Da li bi i u Srbiji mogao da se ukine porez na poljoprivredno zemljište je, kažu stručnjaci, pitanje koje zahteva ozbiljnu analizu.

„Za poljoprivrednike bi ukidanje poreza na imovinu na poljoprivredno zemljište po ugledu na Mađarsku, naravno, bilo neko olakšanje. Iako taj porez nije veliki u apsolutnom iznosu, imajući u vidu stalne teškoće individualnih poljoprivrednih proizvođača u svom poslovanju, ipak, bi im to, pretpostavljam značilo nešto”, kaže Đerđ Pap, stručnjak za porez.

„Za lokalnu samoupravu bi ukidanje poreza značilo gubitak određenih prihoda koje bi trebalo da nadoknade na nekom drugom mestu. Samim tim se radi o političkoj odluci koja mora biti dobro promišljena”, dodaje naš sagovornik.

Definisanje poreskih politika je pravo svake države.

„Mađarska je ovu odluku donela po zahtevu Nacionalne poljoprivredne komore i udruženja poljoprivrednika, rukovodeći se svojim ekonomskim rezonom.  U slučaju Srbije, za početak je potrebno urediti baze podataka o poljoprivrednom zemljištu, gde bi se namene i prava vlasništva upisala prema stvarnom stanju“, navodi Grunauer.

Za razliku od razvijenih zemalja, i zemalja EU gde se insistira na urednim registrima, kaže, Srbija je tu još u zaostatku.

„Posebno se u ruralnim sredinama, pri imovinskoj raspravi, porodice i naslednici ne trude da dokumentuju nasledstvo i uknjiže nove vlasnike zemljišta“, objašnjava naš sagovornik.

Ukidanjem poreza se dobija određeni podsticaj za održivost i razvoj poljoprivrede, ali se, pre svega, moraju urediti i pravila i uslovi za ovakve izmene.

„U Srbiji, osim Vojvodine koja prednjači po obuhvatu poljoprivrednog zemljišta, drugi regioni nemaju značajne prihode po ovom osnovu, osim ukoliko se ne radi o velikim poljoprivrednim dobrima koja se i izdaju. Svakako odluke koje se donose bez prethodno urađenih analiza učinkovitosti, pozitivnog i negativnog efekta nisu dobre“, kaže Grunauer.

Demokratski principi i participativno odlučivanje su, navode stručnjaci, ključni preduslov za izmene propisa. Naročito poreskih u svetlu ekonomskog efekta na pojedinca i privredu u celini.