Naftaški fer-plej u skoku cena – kako Srbija puni rezerve da od igre manje zavisi

Jelica Putniković objašnjava da od aprila sirova nafta konstantno poskupljuje, a da članice OPEK-a, pre svega Saudijska Arabija i Rusija, čuvaju taj svoj prihod. To su zemlje koje zarađuju, pogotovo Saudijska Arabija, na prihodima od prodaje nafte, gasa, ali pre svega sirove nafte.

Dodaje da oni, kao i ostale zemlje članice tog naftaškog kartela OPEK, dogovaraju cene koje njima odgovaraju, i idu i na to da nafta ne poskupi enormno, ali i na tom tržištu, kao i u svakoj trgovini ima onih koji spekulišu.

"Poskupeće nafta na više od 100, neki su čak rekli biće 200 evra po barelu, ili 200 dolara po barelu. To su te neke vesti koje se plasiraju, pošto je internet omogućio da vidite tu vest za minut, dva, onda ljudi kažu daj da kupim dok ne poskupi, i tu je bilo tih nekih poremećaja. Onaj ko ima robu, može da je proda, ali nije da nema uticaja ni kupca", ukazuje Putnikovićeva. 

Kaže da prema tzv. naftaškom fer-pleju, poslovanje onih koji kupuju naftu nije puno ugroženo.

Država i dalje kontroliše cenu

Ističe da je u Srbiji je i dalje na snazi ograničenje cena goriva, odnosno da država kontroliše, određuje tu najvišu cenu. Iako su neke zemlje ukinule tu kontrolu cena, Putnikovićeva navodi da Srbija nije zemlja koja izlazi na more, a to znači da uvozimo naftu i derivate, ne sve i ne velike količine, ali da ih uvozimo.

"Onda se te cene u stvari formiraju i na osnovu referentnih, kako kažu, cena samih derivata, poskupeo je dizel, a poskupelo je i mlazno gorivo, jer jednostavno avioni sve više lete. Ljudi su se posle korone vratili putovanjima i potrošnja mlaznog goriva je enormno porasla. I to na neki način takođe utiče na poskupljenje", rekla je urednica portala Energija Balkana.

Zašto su važni rezervoari

Nova energetska kriza naterala je sve da razmišljaju o tome da imaju sugurno snabdevanje i dovoljne količine goriva, zato su, naglašava, rezervoari za sirovu naftu i derivate veoma važni i u Smederevu i uopšte u Srbiji.

"Gradi se šest tih rezervoara za skladištenje naftnih derivata. Srbija je, da kažemo, usvojila odredbe EU da moramo i mi da imamo zalihe sirove nafte, goriva, da mora svaka kompanija koja ima benzinske pumpe da ima za pet dana svog prometa rezerve u svojim rezervoarima ili zakupljenim. Sada je počelo ubrzano da se radi na ispunjavanju tih uslova, tako da je sada ja mislim već dostignut neki planirani nivo", smatra Putnikovićeva.

Takođe, navodi i da ćemo morati i da uvozimo naftu, nemamo je dovoljno u svojim nalazištima. Međutim, naglašava da rezerva, makar bila u derivatima na pumpama za te kompanije za četiri do pet dana ili sirove nafte za 60, a cilj je 90 dana, znači stabilnost, ako dođe do poremećaja na tržištu. 

To, ističe Putnikovićeva, daje dovoljno vremena da se država i kompanije obezbede na drugi način.

Reverzibilna hidroelektrana Bistrica

Za projekat izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica u toku je izrada investiciono tehničke dokumentacije i prostornog plana područja posebne namene sa strateškom procenom uticaja na životnu sredinu.

Objasnila je da se kod reverzibilne hidroelektrane voda skuplja u akumulaciji, uglavnom je to veštačko ili kad se prirodni tok reke proširi napravi akumulaciono jezero.

"I to je u stvari najisplativiji i najjeftiniji način za sada za akumulaciju električne energije. Jer se zapravo čuvajući tu vodu, skupljajući, buduća neka proizvodnja struje skladišti bukvalno u toj vodi koja će se posle propustiti kroz hidroelektranu", pojasnila je urednica.

Dodaje da Srbija ima plan da pređe s velike potrošnje, tj. velike proizvodnje električne energije iz uglja da proizvodi što više obnovljive energije i struje iz hidropotencijala.

"Sada da kažemo kako se pune ta jezera. Kada ima viška električne energije u sistemu onda se jednostavno voda cevima penje do tog akumulacionog jezera, znači pumpa se i tu se skladišti", pojasnila je je ona.

Posebno ističe da će Bistrica biti bitna zbog toga što će obezbediti i dodatne količine proizvodnje, a to znači da jača kapacitet celokupne elektroprivrede Srbije. Takođe, obezbediće i  neku rezervu, a ono što je najbitnije, kako naglašava, moći će tada da se proizvodi struja ne samo kada nam treba za balansiranje obnovljivih izvora energije, odnosno kad nema sunca ni vetra.

"To se nadomešta znači tom strujom iz reverzibilne hidroelektrane, ali može da se proda na tržištu i kada je najskuplja, a to je sada ipak profit je na kraju svima najbitniji", zaključuje Putnikovićeva.

Naglašava i da se radi strateška analaza o uticaju na životnu sredinu. "Mi već imamo nekoliko hidroelektrana na Drini, ali ostavlja se tok kroz koji ribe mogu da plove. Znači da ne bude da je brana pregradila reku. Tako da i ovde će se sigurno praviti jednostavno ta jedna analiza da se što manje ugrozi život sredine", ocenjuje Putnikovićeva.