Četvrtkom u 9: Bliži li se kraj većim ratama za stambeni kredit
Viceguverner NBS Željko Jović, bankar Vladimir Vasić i Nenad Bumbić, osnivač udruženja "Zaštita potrošača", govorili su u emisiji "Četvrtkom u 9" o tome vidi li se kraj rastu kamata na stambene kredite i koliko zapravo košta zadužiti se. Saznajte i zašto građani u BiH ne brinu zbog rasta euribora.
Da li ste jedan od 150.000 građana Srbije koji se zadužio kod banke da bi kupio stan? Da li poruku od banke svakog meseca otvarate uz bojazan i pitanje - koliko je rata sada veća? O tome su u emisiji Četvrtkom u 9 govorili viceguverner NBS Željko Jović, bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić i Nenad Bumbić, osnivač udruženja "Zaštita potrošača".
Bankar Vladimir Vasić je objasnio da je to stvar tržišta i tržišnih okolnosti, navodeći da je kod nas 10 odsto onih kredita koji imaju fiksnu kamatnu stapu. "Uvek kada uzimate fiksnu kamatnu stopu, ona je nešto veća od trenutne varijabilne kamatne stope, jer sadrži rezervu. Banka mora da računa šta će se dešavati u budućnosti i kada se obavežete da imate kamatu od četiri odsto fiksnu, to znači narednih 15 godina ta kamata ne može da se menja“, kaže Vasić.
"Iz ugla klijenta, kada raste euribor i imate porast mesečnih rata kredita, više bi mi odgovarala fiksna kamata. Međutim, u trenutku kada sam uzimao kredit, poredio sam fiksnu i varijabilnu, i varijabilna je bila daleko niža, računao sam da ne može da dođe do ovakve situacije i da ovako brzo poraste euribor", objasnio je Vasić.
"Demantuje nas život, polako posle nekog vremena, par meseci, videćemo da li će euribor početi da se spušta, pa mi koji imamo kredite, odnosno varijabilnu kamatnu stopu opet osetiti neku vrsti blagodeti povoljnijih uslova finansiranja. Kada će to biti, očekujem 2024. godine, kraj 2025. godine", kaže Vasić.
Ko najviše oseća povećanje rata
Nenad Bumbić iz udruženja "Zaštita potrošača" kaže da povećanje rata najviše osećaju oni koju su se zadužili ove i prethodne godine, koji su na početku otplate kredita, jer ono što je većina ljudi u suštini shvatila nakon što uzme kredit - da tim dugoročnim kreditima u toku prvih nekoliko godina oni otplaćaju samo kamatu i kada se ta povećana kamatna stopa računa u suštini na uvek istu osnovicu, dobijete da imate osetno veće mesečne rate.
Dobar deo građana je bio ohrabren istorijski niskim kamatama koje smo imali u prethodnom periodu. Prema njegovim rečima, kada se pogleda unazad 30 ili 40 godina, u SAD prosečna kamatna stopa je bila oko sedam odsto.
"Što se tiče euribora, pre krize 2008. bili smo na pet odsto. Ono što je cilj sada i Feda i Evropske banke, jeste da kamatna stopa bude oko pet odsto. Što se tiče SAD, kada se pogleda Siti banka, ona daje najveću kamatu na štednju na oročene depozite na sedam meseci, iznosi do 4,75 odsto. Banka računa da će u narednih sedam meseci biti jeftinije da dâ štedišama 4,75 odsto kamatu, nego da pozajmljuje novac na drugoj strani, a posle sedam meseci računa da će ta kamata početi da ide nadole. Mi bismo trebali da vidimo početkom 2024. smirivanje kretanja kamantih stopa", objasnio je Bumbić.
Kako utiče NBS na kamatne stope
Viceguverner Željko Jović kaže da NBS utiče na dva načina na kamtne stope i uslove pod kojima se krediti odobravaju – prvi je kroz referentnu kamatnu stopu. "Njenom promenom ona utiče na reperne kamatne stope na tržištu novca, govorimo o dinarima po kojima se pozamljuju novčana sredstva između jedne i druge banke, te reperne kamatne stope se ugrađuju u kamatne stope za kredite", objašnjava Jović.
Promena referentne kamatne stope, dodaje, preslikava se kroz transmisioni mehanizam na kamatne stope na tržištu novca. Belibor se ugrađuje u kamatne stope i ugrađuje se u varijabilne stope u dinarima.
Banke su od 2018. godine u obavezi, kako je istakao, da klijentu koji dolazi da uzme stambeni kredit predoče u obračunu u predugovornoj fazi šta mu se može desiti ako uzme varijabilnu kamantu stopu, rade se simulacije sa promenom kamatne stope za određeni procentni poen i kako će se to odraziti na ratu. Najčešće se dešava da građani u brzini kada uzimaju kredit ne obrate pažnju na signalizaciju.
"Po propsima vezanim za zaštitu, banke su u obavezi, ako u svom repertoaru ponude kredita imaju stambeni kredit sa fiksnom kamatom, da prvo isporuče ponudu klijentu za ovu vrstu kredita. Ako nemaju u ponudi, moraju da mu ponude prvo dinarski sa varijabilnom kamatnom stopom, a potom tek evrokredit sa varijabilnom kamatnom stopom", naveo je Jović.
Stambeni krediti u BiH, ne brine ih euribor
Građani Republike Srpske ne moraju da brinu zbog povećanje kamatnih stopa na stambene krdite.
Ekonomista iz Banjaluke Zoran Pavlović kaže da BiH ima fiksni kurs u odnosu na evro i da nemaju pravo štampanja novca.
"Samo smo bukvalno u centrelanoj banci menjačnica za strani novac koje dođe u BiH. Po tom osnovu, nema razloga da se koristi euribor, jer su naše poslovne banke koje imaju strana imena postale u biti domaće banke, jer su strane banke osnovale banke i svoj inicijalni kapital koji je bio potreban za registraciju povuke nazad u matične banke. Najčešće i profit transferišu u svoje matične banke, a operativno rade sa depozitima građana i firmi", objasnio je Pavlović.
Dodaje da oni nemaju konkretne veze sa stranim novcem. "Stambeni krediti su imali opcije kod izbora da bude fiksna kamata, da bude kombinovana varijanta - fiksna kamata koja bi se primenjivala za 5 ili 10 godina, a posle toga bi bila varijabilna ia sastojala bi se od bankarske kamate uvećane za euribor ili bi bila varijabilna od prvog dana otplate", naveo je Pavlović.
Imajući u vidu da postoje stambeni krediti koje odobrava Investiciona razvojna banka RS, a dala je mogućnost da kreditira stanove za mlade bračne parove bez stana, u celeoj priči su na neki način te pare bile namenjene da se ljudi sačuvaju u RS i kamatne koje su odredili su postale više-manje referentne za komercijalne banke, podvukao je Pavlović..
Tako je, kako navodi Pavlović, kamata između 3 i 4 odsto kod Investicione razvojne banke postala standard za stambene kredite komercijlanih banaka.
Коментари