Obeležavanje mesa oznakom "Poreklom iz Srbije" je dobra ideja, ali za oporavak stočarstva treba mnogo više

Da bi se našli u maloprodaji meso i proizvodi od mesa sa domaćih farmi osim deklaracije koju vide trgovci moraju da imaju i posebnu oznaku "Poreklom iz Srbije" u vitrini ili na rafu koju jasno vide potrošači.

"Naša kompanija u svim maloprodajnim objektima sprovodi kampanju obeležavanja mesa oznakom ‘Poreklom iz Srbije’, a sve u skladu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane. Svi proizvodi koji ispunjavaju propise i uslove iz navedenog pravilnika imaju oznaku pored cene, koja u potpunosti odgovara zvaničnom izgledu žiga", kažu u jednom trgovinskom lancu.

"Reakcije na ovu kampanju su pozitivne, jer potrošači znaju da prepoznaju i cene domaći kvalitet. Kao kompanija koja postoji već 33 godine i koja se od porodičnog biznisa razvila u najveći domaći trgovinski lanac, odavno smo prepoznali značaj domaće proizvodnje. Zbog toga smo, pored naše osnovne delatnosti – trgovine, razvili i sopstvenu proizvodnju svežeg mesa i organskih proizvoda, kao odgovor na potrebe potrošača, ali i kao naš doprinos zajednici u kojoj poslujemo. Svi proizvodi iz naše, lične proizvodnje ponosni su nosioci žiga ‘Poreklom iz Srbije’", dodaju u ovoj kompaniji.

Potrošači žele da znaju sa kojih tačno farmi potiče meso

U resornom ministarstvu kažu da je oznaka "Poreklom iz Srbije" pomogla potrošačima da na jednostavan i transparentan način dobiju garancije da proizvodi koje nose ovu oznaku dolaze sa domaćih farmi i od životinja koje nisu hranjene GMO hranivima.

"Prema informacijama koje dobijamo, kako od trgovaca na malo, tako i od potrošača, mišljenja su veoma pozitivna, s tim da zahtevi potrošača idu i dalje u pravcu dobijanja još detaljnijih podataka koji bi bili istaknuti na vitrinama u maloprodajnim objektima, kao što su podaci o nazivu farme odakle dolazi meso, vreme tova i datum klanja", kaže Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Upravo ovi zahtevi potrošača predstavljaju zadatak za ministarstvo, kao i ostale učesnike, da se kroz primenu blokčejn sistema osiguraju navedeni podaci, upotrebom digitalne tehnologije koja će značajno doprineti transparentnosti, ali i smanjiti troškove deljenja informacija", dodaje naš sagovornik.

U prilog tvrdnji da kampanja daje pozitivne efekte Raketić navodi i da je tokom prošle godine proizvedeno 81.481 tona goveđeg mesa, što je 1.800 tona više nego godinu ranije.

“U proteklom periodu pokazalo se da marketinške aktivnosti u cilju privlačenja pažnje potrošača imaju dobar efekat, a posebno kada se zasnivaju na sistemima koji garantuju dodatu vrednost proizvoda. Dodata vrednost može da se postigne privatnim i/ili javnim partnerstvom i saradnjom kroz kontrolisani sistem proizvodnje i prerade. Upravo razne nacionalne oznake kvaliteta i porekla omogućavaju da proizvod bude lako prepoznatljiv na tržištu”, objašnjava Raketić.

Oznaka, kaže, prenosi jasnu informaciju potrošaču o posebnim karakteristikama proizvoda.

“Pre svega, da se radi o proizvodu koji je proizveden od sirovine koja potiče isključivo sa određene teritorije, odnosno države i koji ima posebne karakteristike, bilo da one dolaze zbog sastava proizvoda, kvaliteta sirovine, načina proizvodnje ili se radi o proizvodnji koja je prihvatljiva sa aspekta zaštite životne sredine ili nekog drugog kriterijuma", precizira naš sagovornik.

"S tim u vezi, od izuzetne važnosti je podsticanje proizvođača da učestvuju u sistemima kvaliteta, kao što je organska proizvodnja, oznake geografskog porekla, oznake proizvoda koji su proizvedeni na farmama sa višim standardima dobrobiti životinja, dobrovoljne programe sertifikacije kao što je sertifikacija prema zahtevima GlobalGAP, IFS i BRC, ISO (9001, 22000, 14001), "CarbonFree" sertifikat i drugi”, ističe Raketić.

Za oznaku "Poreklom iz Srbije" se, navodi, resorno ministarstvo odlučilo kako bi dalo dodatni podsticaj domaćoj proizvodnji mesa, a na zahtev stočara.

Stočarstvo mora da se stavi na zdrave noge

Farmeri kažu da je kampanja delimično ostvarila cilj, ali da pravi efekat koji se očekivao, ipak, nije dala.

“Na tome ne možemo da zasnivamo oporavak stočarstva. Stočarstvo moramo da stavimo na zdrave noge i da imamo profitabilnu i samozadovoljavajuću proizvodnju. Koliko pratim rad nove ministarke vidim da je shvatila problematiku. Hoće prvo da napravi presek stanja, da vidimo šta imamo i šta nam treba, jer se susrećemo sa činjenicom da ne znamo koje količine svinja i mleka imamo”, kaže Zoran Matijević iz kompanije Matijević.

“Na osnovu tih podataka treba doneti odluku o subvencionisanju. Nama, recimo, godišnje treba oko tri miliona svinja, a trenutno imamo dva miliona. Treba da vidimo koliko nam treba krmača, i onda da te krmače subvencionišemo. Uz to, bitno je da ne razdvajamo male i velike proizvođače, jer nam i veliki trebaju. Mali se konstantno subvencionišu, a veliki su ti koji mogu da potegnu i da naprave velike investicije i kapacitete kako bismo imali dovoljno mleka i mesa”, dodaje naš sagovornik.

Tražnja za mesom je, objašnjava, pala jer su cene skočile.

“U poslednjih godinu dana cene mesa su porasle 15-20 posto. Ako gledate vrednost prodatog mesa, vrednosno se meso prodaje više, ali količinski manje. U nekim marketima prodaja svinjskog mesa pala je i za 40 posto”, kaže Matijević.

Moguće pojeftinjenje mesa od jeseni

Dobra vest za potrošače je da bi u narednom periodu cena mesa mogla da krene silaznom putanjom.

“Trenutno je cena stočna hrana pala, ali imamo ulaze od prošle godine kada je cena bila visoka. Dolazi nova setva, te cene idu prema dole. Može cena mesa da ide na dole, ali tek od septembra, oktobra. To je ciklus koji ne može tako lako da se zanovi. I u Evropi i kod nas je proizvodnja mesa smanjena. Da bismo zadovoljili domaće potrebe iz domaće proizvodnje potrebno je definisanje strategije koliko nam treba svinja, koliko nam treba krava i mislim da nam za to treba nekoliko godina”, ističe naš sagovornik.

Mere za oporavak domaćeg stočarstva

I u Privrednoj komori Srbije kažu da su za oporavak stočarstva potrebne ozbiljne, sistemske mere.

“Stočarstvo je u višedecenijskoj krizi, što se ogleda u smanjenom broju životinja i smanjenoj proizvodnji mesa, ali još imamo dovoljno za sopstvene potrebe. Posledice kovida i krize sa Ukrajinom i Ruskom Federacijom su doprinele da stočarska proizvodnja jedva opstaje. Sada nam nedostaje svinjsko meso i proizvodnja je na nivou 90 posto samodovoljnosti, pa je uvoz povećan”, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočnih proizvoda PKS.

“Za oporavak stočarstva potrebno je napravati stručnu analizu i predlog da se farmerima ponudi model držanja krmača i gajenje prasadi. Na primer, u nekoliko hiljada domaćinstava pokrenuti proizvodnju 80-150 krmača. Prasad posle zalučenja mogu da se proslede grupi proizvođača koja bi radila samo tov svinja do 100-110 kilograma. Država može da pomogne u dobrim ugovorima sa bankama i nabavci genetskog potencijala”, dodaje naš sagovornik.

Za kampanju obeležavanja mesa i proizvoda od mesa oznakom “Poreklom iz Srbije” kaže da je dobra ideja, koja nije u potpunosti zaživela.

“U Srbiji važi zakon o zabranu gajenja i prometa GMO biljaka, pa samim tim hrana za životinje je non GMO i mnogo je skuplja. Mi tu prednost nismo iskoristili u izvozu i reklamiranju proizvoda. S druge strane uvozimo svinjsko meso i proizvode od mesa koje potiče od životinja koje su hranjene takvom hranom. U 2022. godini smo uvezli oko 40.000 tona mesa u vrednosti 100 miliona evra. Najviše se uvozi svinjsko meso za preradu. Takođe, na uvoz proizvoda od mesa potrošili smo 40 miliona evra”, ističe Budimović.

Najveći problem zbog kojeg potrošači u Srbiji više vole da kupuju uvozne proizvode vidi, pre svega, u tome što je prisutno večito razmišljanje da je na Zapadu sve bolje i više uređeno.

“Drugi razlog je cena, a treći je ozbiljan nedostatak nacionalnog razmišljanja”, dodaje naš sagovornik.

Osim obeležavanja proizvoda od mesa oznakom “Poreklom iz Srbije” u našoj zemlji se sprovodi i kampanja “Čuvarkuća” koja upravo ima za cilj podizanje nacionalne svesti o prednostima domaćih proizvoda.

“Čuvarkuća je dobro osmišljen projekat i do sada je ovaj znak ponelo blizu 1.000 proizvoda, ali uglavnom velikih kompanija. Sada se okrećemo više nekim srednjim i malim proizvođačima čiji su proizvodi 100 odsto domaćeg porekla. I proizvod, i pakovanje, i energija, i rad. To potrošači treba da spoznaju, a ne da posegnu za stranom šunkom ili ne daj Bože viršlama”, kaže Budimović.

Trenutno se razmišlja i o inicijativi da čitave radnje budu samo čuvarkuće. Da to bude znak koji se prepoznaje i u drugim državama, koji garantuje visok kvalitet i domaće poreklo.