Tabaković: U 2023. se očekuje realan rast BDP-a i njegovo ubrzanje 2024.

Guvernerka je istakla da Srbije ove godine očekuje značajnije popravljanje tekućeg deficita u uslovima nižih uvoznih cena energenata, oporavka energetskog sektora i visokog rasta izvoza prerađivačke industrije, saopšteno je iz NBS-a.

Tabakovićeva je naglasila i da je izvoz usluga u 2022. godini povećan za rekordna 42 procenta, pri čemu je u četiri uslužna sektora vrednost izvoza dostigla ili premašila dve milijarde evra, uz godišnju stopu rasta u 2022. od 30 do 50 odsto. Guverner je posebno govorila o tome da je Srbija, uprkos višestrukim krizama, očuvala i stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora.

U prilog tome, kako je navela Tabaković, govore i svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka, koji su znatno iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije - od pokazatelja adekvatnosti kapitala bankarskog sektora, koji je na kraju decembra 2022. godine bio iznad 20 odsto, preko visokih pokazatelja likvidnosti, do istorijski najnižeg nivoa učešća problematičnih kredita od odsto.

Zbog svega toga, Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske ekonomije, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama, dodala je guvernerka NBS.

U saopštenju se navodi da je tokom prolećnog zasedanja MMF i Grupacije Svetske banke, MMF objavio veliki broj izveštaja na teme globalnih ekonomskih izgleda i globalne finansijske stabilnosti.

Takođe, održani su i brojni sastanci posvećeni regionalnim izgledima. Prezentaciju za Evropu držao je Alfred Kamer, direktor Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu.

Tokom prolećnog zasedanja ocenjeno je da svetsku ekonomiju i dalje karakteriše velika neizvesnost i da su rizici i dalje vrlo izraženi. MMF očekuje da globalni privredni rast uspori sa 3,4 odsto u 2022. na 2,8 odsto u 2023. godini, uz ubrzanje na 3,0 procenta u 2024. godini.

Kao ključni rizici navedeni su potencijalno pogoršanje globalnih finansijskih uslova koji mogu dodatno oslabiti privredni rast, visoka zaduženost vodećih svetskih ekonomija i produženo trajanje konflikta u Ukrajini koje ponovo može da podstakne rast cene hrane i energenata. Takav scenario mogao bi da utiče i na dalje zaoštravanje monetarnih politika vodećih centralnih banaka.

Kada je reč o inflaciji, MMF očekuje usporavanje globalne inflacije na oko 7 odsto u proseku u 2023. godini, koje će uglavnom biti vođeno cenama primarnih proizvoda, pri čemu očekuju zadržavanje bazne inflacije na višem nivou u nešto dužem periodu. Istovremeno MMF ove i sledeće godine očekuje privredni rast zone evra po stopi od 0,8 i 1,4 odsto, a prosečnu stopu inflacije na nivou od 5,3 i 2,9 odsto.

Za Evropu ove i sledeće godine očekuju rast od 0,8 i 1,7 procenata, i usporavanje prosečne stope inflacije prvo na 10,5 odsto ove godine, a zatim na 6,5 procenata u 2024, dodaje se u saopštenju NBS.