Kuća ili stan, nesklad između želja i mogućnosti

U gradovima širom zemlje sve se više ruše kuće na čijim se mestima dižu zgrade. U prestonici, parcele dostižu i cenu od milion evra, a u elitnim zonama poput Dedinja, Senjaka i Vračara i više miliona evra. Izgradnja kuća u gradu je skupa, i za mnoge građane nedostupna. Zato se mnogi odlučuju za zidanje kuće na periferiji gradova.

"Mnogo se brže dolazi do građevinskih dozvola van teritorija grada i ljudi se odlučuju da prave kuće od u proseku 100 kvadrata na periferiji grada, košta kao 30 kvadrata stana sada u Beogradu. Cena izgradnje zavisi od toga gde gradite, kakva je to zemlja, kakva je struktura, šta imaš od infrastrukturnih projekata i priključaka", rekla je arhitekta "Kontent konsalting tima" Danijela Rabrenović.

Za gradnju kuće od 100 kvadratnih metara na periferiji grada ili u selu potrebno je pet ari placa koji koštaju od 6.500 do 20.000 evra, za projekat je potrebno platiti od hiljadu i po do tri hiljade evra, takse za priključenje na infrastrukturnu mrežu koštaju od hiljadu do tri hiljade evra, a za izgradnju kuće po sistemu ključ u ruke u standardnoj opremi do 70.000 evra.

Usled povećanja cena građevinskog materijala, kako na globalnom tako i na našem tržištu, cene izgradnje kuća u Srbiji porasle su od početka godine za 30 odsto.

"U ovoj godini 15 posto nam je povećanje cementa opekarija, znači giter, blok, cigla, sve ono što je potrebno za zidanje poskupelo je 20 posto ove godine", kaže Gorana Jošić iz kompanije "Izolament".

Projektanti kažu da je od čvrste gradnje kuće, ukoliko imate plac u svom vlasništvu, povoljnija gradnja montažne kuće.

"Prednost u odnosu na zidanu gradnju: što je brže – za 60 dana se kuća može sagraditi, ključ u ruke i prosečna cena je oko 700 evra po kvadratu. U odnosu na čvrstu gradnju u osnovnoj verziji, 30 posto je jeftinija montažna gradnja", kaže Ivan Luković iz kompanije "Montažna kuća Iva" iz Ivanjice.

Za razliku od investitora koji zidaju zgrade uz pomoć bankarskih kredita, za gradnju privatnih kuća kreditiranje je još u povoju.

"Neko ko bi hteo da gradi kuću za sopstvenu porodicu, za induvidualno stanovanje, to je neprepoznatljivo kod banaka jer je partner banci pravno lice uz obezbeđenje sredstava koje bi se prodajom ili rentiranjem tog objekta koji se gradi moglo da se vrati, zato je taj slučaj jako redak kod nas za razliku od okruženja u inostranstvu", kaže investicioni savetnik "Improfa" Nenad Stošić.

Stručnjaci naglašavaju da bi se zidalo više kuća, kada bi na celoj teritoriji Srbije bila uređena planska dokumenta, i kompletno izgrađena infrastruktura sa priključima za struju, vodu i kanalizaciju u prigradskim sredinama. Da ta oblast individualne gradnje nije dovoljno stimulisana vidi se i po broju nelegalnih objekata, koji se decenijama uvećava. Do sada ih ima više od dva miliona.