Zašto Srbija uvozi rano povrće, računice i kalkulacije

Porodica Sarvak iz Mužlje na 50 hektara gaji luk, šargarepu i krompir koje prodaje isključivo velikim trgovinskim lancima. Prednost je siguran plasman, a sa druge strane je zahtevno jer kupci traže velike količine. 

"Po nekom mom mišljenju minimum je šleper nedeljno. Meni je to unapređenje zato što imamo stalnu prodaju, možemo da napravimo neki plan i onda to radimo. Imamo bukvalno za svu robu tržište," rekao je povrtar iz Mužlje Oskar Sarvak.

Oni koji proizvode povrće na njivi, moraju da razmišljaju i o čuvanju, klasiranju i pakovanje povrća i da grade hladnjače i skladišta.

"Koristimno i neke druge tehnologije u skladištima za manipulaciju vazduhom, čuvanje, strujanje vazduha, kontrolu temperature, vlažnosti vazduha. Mi posedujemo sertifikat Global gap, to velike robne kuće traže od nas i uspevamo to da osvojimo, a idemo i na tržište EU u prvom redu su to Rumunija i Mađarska," kaže Ištvan Vereš iz "Agrosoja" Neuzina.

Ono čemu srpski proizvođači povrća treba da teže je da procentualno i srazmerno našoj površini sustignu pokazatelje u Evropsku uniju.

"Na četiri posto ukupnih obradivih površina proizvede se preko 450 miliona tona povrća za pola milijarde ljudi. E ove trendove i mi moramo pratiti," rekao je Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Povrtarska proizvodnja u Srbiji u okviru biljne proizvodnje učestvuje sa 3,5 odsto. Godišnje se zaseje 130.000 hektara što je dovoljno povrća za domaće potrebe, ali je 5.400 hektara stalnih i povremenih plastenika nedovoljno, zbog čega smo uvoznici ranog povrća.