Hleb "sava" ne sme biti skuplji od 57 dinara, na raspolaganju 32.000 tona brašna iz robnih rezervi

Još tri dana pekari imaju vremena da se prijave za kupovinu brašna tip 500 iz Robnih rezervi po subvencionisanoj ceni od 33 dinara po kilogramu.

Pekari kupuju brašno po ceni od 33 dinara po kilogramu. To znači da hleb koji bude napravljen od tog brašna neće smeti da bude skuplji od 57 dinara. 

Pomoćnik ministra trgovine Žarko Malinović rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da hleb "sava" ne sme biti skuplji od 57 dinara, to je uredbom propisana maksimalna maloprodajna cena.

"Ono što ne sprečava trgovce je da ta cena bude i jeftinija. Vodeći računa o zaštiti potrošača omogućili smo da hleb do kraja juna bude po subvencionisanoj ceni, dalje ćemo pratiti stanje na tržištu i na osnovu toga donositi mere", napominje Malinović.

"Pazimo i na našu privredu i u saradnji sa Unijom pekara i sa PKS došli smo do toga da je neophodno da obezbedimo za njih jeftinu sirovinu, u prošlom turnusu smo podelili više od 30.000 tona, sada je na raspolaganju 32.000 tona za koje do kraja ove nedelje pekari mogu da se prijave", kaže Malinović.

Ističe da će tokom sledeće nedelje komisijski napraviti raspodelu i omogućiti da od nadležnih institucija preuzmu brašno i prave jeftin hleb za građane.

Rok za prijavu ističe 5. marta

Podsetimo, pravo da konkurišu imaju pekari koji su u trenutku donošenja uredbe bili registrovani za tu delatnost a moći će da kupe brašna proporcionalno količini hleba koji proizvode. 

"Zauzeli smo jednostavne kriterijume kako bismo na celoj teritoriji Srbije obezbedili dovoljno brašna za pekare koji će proizvesti hleb po subvencionisanoj ceni za građane", dodaje Malinović.

Rok je 5. mart, ali kako navodi, sve prijave koje stignu, a mogu da se podnose i mejlom, u nedelju do 23.59 smatraće se blagovremenom prijavom.

Zašto je hleb "sava" poskupeo 3,5 dinara

"Zahvaljujući činjenici da vodio odgovornu ekonomsku politiku, mi smo imali povećanje minimalca, ali i drugi imputi su poskupeli, ne govorim o brašnu. Mi smo omogućili da brašno dobijaju po subvencionisanoj ceni, ali su energenti značajno poskupeli. Zaključili smo da je potrebno za 3,5 dinara u odnosu na prethodnu uredbu da podignemo cenu, to nije značajno povećanje za građane, ali je kompenzacija za pekare", objasnio je Malinović.

Moramo voditi računa da prilikom donošenja mera ne samo ograničimo cene na način da obezbedimo jeftine proizvode za građane, već da ne dovedemo privredu u problem da nije u stanju da isporuči proizvode, upozorava on.

Prema njenim rečima, zbog toga je ovo jedna vaga gde vi u svakom trenutku morate da uzmete i levu i desnu stranu i da na osnovu toga omogućite ono što je suština, a to je dobra snabdevenost našeg tržišta.

Na režimu ulje, brašno i šećer

Sredinom prošlog meseca ukinuta su sva ograničenja cena. Na režimu su ostali samo brašno, ulje i šećer.

Dok je važilo ograničenje određenih vrsta svinjetine i piletine bilo je propisano da kilogram svinjskog buta ne sme da košta više od 750,20 dinara, dok je plećka bez kostiju mogla da se prodaje maksimalno za 738,10.

Malinović je rekao da svakodnevno prate kretanje cena i na domaćem tržištu, i na uporednim tržištima, i na osnovu toga mogu da se donesu odgovarajuće mere.

Meso u slobodnoj prodaji 

"Onog trenutka kada smo pustili slobodnu prodaju mesa na osnovu naše procene da će to dovesti do sniženja cena, omogućili smo slobodno formiranje cena i konkurenciju među proizvođačima, ali i trgovcima. U prvoj nedelji smo imali da se svinjski but, za koji je bila propisana cena 750 dinara, kretao od 450 do 750, danas možemo da kupimo svinjski but po ceni od 630 do 810 dinara, što je u proseku ispod cene propisane uredbom", kaže Malinović.

Ukazuje da su proizvođačke cene porasle. "U poslednjih deset godina tržište maloprodaje postaje konkurentno, imamo dolazak novih trgovinskih lanaca, jačanje domaćih trgovaca i u rastu konkurencije omogućili smo najbolje nešto za potrošače, a to je da se cenovnom konkurencijom trgovci bore i zbog toga imamo raspon od 630 do 810 dinara za but, kod piletine je ista situacija", podvlači Malinović.

Trgovci deo cene preuzeli na sebe 

Pratimo parametre da ne budemo iznad target cena, trgovci su svesni konkurencije i jedan deo cena preuzeli su na sebe, dodaje pomoćnik ministra trgovine.

"Imali smo neke medije koji su naveli statistički podatak da je u 2022. cena mleka porasla za 90 odsto, to je tačno za proizvođačku cenu. Mi kao građani smo platili svega 40 odsto te razlike, 50 i više posto zahvaljujući merama Vlade i elastičnošću trgovaca s druge strane, nisu platili potrošači, moraće i proizvođači, pogotovo klaničari, kao druga karika u lancu, da vode računa o tome da cena budu onakva kakvu potrošači mogu da plate", zaključio je Malinović.