Kriptovalute podložne zloupotrebama, kako pratiti kretanje digitalnog novca

Od kada su se pojavile, kriptovalute neprestano izazivaju kontroverzu i polemiku javnosti. Bankrot Ef-Te-Iks berze, najveće za trgovinu kriptovalutama, izaziva dodatnu euforiju i kod investitora i kod trgovaca. Osnivač te berze Sem Benkman-Frid uhapšen je i optužen za jednu od najvećih finansijskih prevara u američkoj istoriji. Istovremeno, vlasti Južne Koreje veruju da se kripto-begunac Do Kvon, optužen za štetu od 40 milijardi dolara, nalazi u Srbiji. Evropska centralna banka, u međuvremenu, tvrdi da se celo to tržište koristi za ilegalne aktivnosti.

Sa 69.000 dolara za jedan novčić u novembru prošle godine, vrednost bitkoina godinu dana kasnije četiri puta je manja. I to nije ni prva, a ni poslednja turbulencija na tržištu kriptovaluta. Kada će propasti, za Evropsku centralnu banku pitanje je trenutka.

Jedna od najmoćnijih finansijskih institucija sveta skreće pažnju i na zloupotrebe.

"Prave bitkoin transakcije su glomazne, spore i skupe. Bitkoin nikada nije korišćen u značajnoj meri za legalne transakcije u stvarnom svetu. To je leglo nelegalnih transakcija koje donose rizik po reputaciju svake banke koja se umeša u taj sektor", navodi Evropska centralna banka.

Reputacija kriptovaluta dodatno je opala zbog kraha najveće digitalne berze. Fokus javnosti pojačao se i zbog pogibije dvojice milijardera, čije se smrti - bez dokaza - dovode u vezu sa pranjem realnog novca preko digitalnog. Zbog čega su kriptovalute podložne zloupotrebama?

"Kao i sa tradicionalnim novcem, vi možete da ih koristite za najbolje i za najgore namene. Ono što omogućava je praktično ta pseudoanonimnost, vi možete kriptovalute da pošaljete ljudima gotovo bez traga, odnosno mnogo je jednostavnije sakriti trag kretanja novca ukoliko to radite kriptovalutama, nego kroz tradicionalne finansijske institucije", kaže Marko Živković iz ECD-a.

Praćenje kretanja digitalnog novca, kažu upućeni, zavisi od regulative. U Srbiji je na snazi Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji Narodnoj banci omogućava da nadzire lica koja posluju sa virutuelnim valutama. Dozvolu da to rade po zakonu, niko nije dobio.

"U ovom trenutku se okončavaju upravni postupci tako da će samo oni koji dobiju odg dozvolu moći da nastave svoje poslovanje treba pomenuti još da je neovlašćeno pružanje usluga, znači bez dozvole nadležnog organa, krivično delo prema krivičnom zakoniku tako da NBS može i da podnese krivičnu prijavu", kaže Nataša Katanić, savetnik za normativne poslove u Direkciji za zakonodavno-pravne poslove NBS

U Centralnoj banci nemaju precizne podatke o tome ko i kako trguje kriptovalutama. Bar neki digitalni novac poseduje oko 200.000 građana Srbije.