Kada će se stabilizovati tržište mleka i hoće li poskupeti sirevi

Mihailo Vesović je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, rekao da se nedostatak mleka oseća u celoj Evropi, ne samo u Srbiji.

"Ova situacija nije situacija samo u Srbiji, nedostatak mleka se oseća u celoj Evropi, cena zbog toga skače. Poljska kao veliki proizvođač, pa i Bosna i Hercegovina kao naš komšiluk odakle smo uvozili dosta mleka u ovom trenutku ne izvozi i zato je došlo do trenutne nestašice mleka i mi možemo da očekujemo za jedno mesec dana smirivanje situacije i balansiranje ovog nedostatka", kaže Vesović.

Realna je procena, dodaje on, da ćemo u oktobru imati stabilizaciju tržišta mleka što je rezultat smanjenja izvoza mleka ili ograničenja u određenoj meri sem zemalja "Otvorenog Balkana", gde zaista više neće biti nikakvog ograničavanja.

"Znači, smanjiće se izvoz, cena će biti povećana, tačnije doneta je odluka o povećanju, time će i primarni proizvođači dobiti veću cenu čime će i oni biti zadovoljniji i treća stvar što možemo da očekujemo je da doći do promene poslovnih politika kompanija – manje će proizvoda ići u izvoz, manje proizvoda će ići u proizvodnju sireva, da će se praktično okrenuti proizvodnji više mleka i imaćemo veće količine", navodi Vesović.

Hoće li mlečni proizvodi i sirevi poskupeti

Na pitanje da li će mlečni proizvodi i sirevi poskupeti, odgovara da sigurno hoće.

"Ne mislim na naše lokalno tržište, mislim na evropsko tržište. Očekivano je da će biti smanjena proizvodnja sireva, nekih sireva možda neće ni biti, a da će cena onoga što bude bilo na tržištu biti veće, jer tako funkcioniše tržište", kaže gost Jutarnjeg dnevnika.

Na pitanje da li to znači drastično povećanje cene sireva, kaže da je to realno očekivati, ali da je to šansa za srpsku ekonomiju i sve one koji se bave tim poslom.

Ukazuje da će cena energenata i hrane rasti.

"Jedno je sigurno, cene energenata i cene hrane će rasti i to se neće zaustaviti ove godine, ove jeseni, nego je to jedan proces koji je, nažalost, nepovratno krenuo u tom smeru, samo je pitanje kako izbalansirati tu realnost sa realnosti inflacije i kupovnom moći", ocenio je Vesović.

"Izuzetno važna ekonomska saradnja sa Turskom"

Ekonomska razmena Srbije i Turske na godišnjem nivou je veća od dve milijarde dolara. Turske investicije su u protekloj deceniji uvećane 300 puta, a cilj dve države je godišnja razmena od pet milijardi dolara.

Vesović navodi da je za nas izuzetno važna ekonomska saradnja sa Turskom, jednom od, kako kaže, najjačih ekonomija u Evropi, koja, ukazuje on, nije samo vezana za trgovinsku robnu razmenu, razmenu usluga nego i za investicionu saradnju.

"Upravo jedan od dva sporazuma jeste za podršku i podsticaj investicija i zaštitu investicija. Mi smo za poslednjih deset godina uspeli da iz Turske privučemo preko 300 miliona evra investicija, što u automobilskoj što u tekstilnoj industriji", kaže Vesović.

Ukazuje da turska investiciona uloga u regionu jača, da je ona gigant u automobilskoj, mašinskoj, prehrambenoj i turističkoj industriji i da postoji veliki prostor za dalju saradnju između Srbije i Turske.

Najavljuje da će Privredna komora Srbije otvoriti svoje predstavništvo u Istanbulu.

"Nama svaki oblik saradnje posebno ekonomske znači. Da li će Turska pomoći Srbiji da priđe nekim tržištima na Bliskom istoku ili u Africi, gde su oni dominantni, kroz neku zajedničku saradnju, verujem da hoće, i upravo ovakvo predstavništvo i neko ko na terenu može da pomaže kompanijama da nađu svoje partnere i da ubrzaju taj proces ulaska na neko tržište jeste značajan", ukazuje Vesović.

Ukazuje da je za nas važno da pokušamo da povećamo nivo investicija srpskih kompanija u Turskoj.

"U Turskoj posluje 120 većinski srpskih kompanija, investicije su negde na 30-40 miliona evra, dakle malo je, ali postije mogućnost jer je Turska atraktivan hab za originalne proizvođače", ukazuje Vesović.