Последње светске резерве злата биће ископане за две деценије – зашто улагање у некретнине више није у моди

Цена злата већ дуже време је на историјском максимуму. Глобална криза, ратови, инфлација и општа несигурност довели су до тога да скочи тражња за овим племенитим металом. Тренутне светске резерве злата, које су пронађене, али још нису ископане, износе 200.000 тона, а темпо производње је око 3.000 тона годишње. Стручњаци упозоравају да ће, уколико се не открију нове резерве, целокупно злато у свету бити ископано за око две деценије.

Љуба Јакић, стручњак за трговину племенитим металима, додаје да ће у том периоду доћи и до несташице у производњи злата, због чега ће му и цена расти. Грађанима саветује да што пре купе и чувају своју вредност у злату, а не у новцу. Подсећа да злато мења цену, али не и вредност.

У последњих 11 година, цена злата порасла је за 145 процената, а само у последњих годину дана за 24 процента. Злата ускоро неће бити за експлоатацију. Максимум који предвиђају стручњаци је 15 година, па није ни чудо што цена и даље расте.

Тренутне светске резерве злата, које су пронађене, али још нису ископане, износе 200.000 тона, а темпо производње је око 3.000 тона годишње. Стручњаци упозоравају да ће, уколико се не открију нове резерве, целокупно злато у свету бити ископано за око две деценије.

Љуба Јакић, пионир трговине златом у Србији, указује да експлоатација са већих дубина ускоро више неће бити исплатива, тако да је више него извесно да ће у наредних 15 година доћи до несташице у производњи злата.

Самим тим се очекује пораст тражње, а када је понуда мања, према економском закону уследи сталан раст цене.

Злато мења цену, али не и вредност

Као што је пре стотину година нови “Фордов” ауто коштао као пола килограма злата, тако је и данас, без обзира на разлику у цени.

"Значи, 1915. године први 'Фордов' ауто који је произведен коштао је само 380 долара. Интересантно је, профит на том ауту је био свега девет долара. Данас некакав његов пандан, модел 'форд куга', кошта 38.000. Значи тачно 100 пута више, али заиста је цена злата, кад се упореди пре 100 година и данас, потпуно идентична, пола киле злата (за 'форд')", упоређује Јакић.

Додаје и да је то доказ да злато мења цену, али не и вредност.

Инвестиционо злато

Један од најбољих начина да спречите губитак вредности свог новца, већ годинама је инвестиционо злато.

Јакић објашњава да сам процес уопште није компликован и да се треба обратити фирмама које се тиме баве.

"Битно је да то буде гарантована чистоћа, 999,9 коју ми заговарамо. На сваком производу постоје сертификати тих познатих светских ливница, који су добили стандард. То се зове 'Bullion Market Association', a једна банка из Лондона одобрава те постигнуте чистоће", објашњава Јакић.

Додаје и да жиг у овом случају припада прошлости, пре 100, 200, 300 година, кад није било нове технологије. Данас уз постојеће електронске уређаје, он се ставља симболично.

Јакић указује да људи верују у злато и купују оно у шта верују. Због тога је, како је оценио, злато дефинитивно у предности у односу на друге видове инвестирања.

"Друго, што је најбитније рећи људима и да то људи схвате, то што банке дају, то је још увек новац. Камата је у новцу, на новац. А кад укључите ефекте инфлације која се помиње, 10-15 одсто, ја верујем по ценама производа да је и 30 и 50 одсто, зависи од земље до земље, шта вам онда остаје? Не остаје вам ништа. Тако да, дефинитивно, предност је злато у односу на било какву штедњу у банкама", наглашава стручњак.

Некретнине или злато

Посебно истиче да су криптовалуте ризичне, а да са златом нема ризика.

Када је реч о куповини некретнина, Јакић објашњава да за њих треба много више новца,100, 200, 300.000 евра.

"За 10-20.000, колико људи имају, не можете да купите део некретнине. И друго, злато је ликвидно, а на некретнине се плаћа порез. Онда имате трошкове, ваши закупци да плате трошкове, хоће-неће. Доста је компликовано. Тако да ми, свакако, злато препоручујемо да буде обавезни део портфолија", наводи Јакић.

Савети за улагање

Грађанима саветује да купе што пре и чувају своју вредност у злату, а не у новцу. Они који први пут улажу у злато, обавезно треба да раде са фирмама које су дуго на тржишту, које су регистроване и које своју робу уносе уз дозволу Министарства трговине, које пролазе кроз царинске процедуре.

Такође, наглашава да се злато купује од брендираних произвођача у Европи, који имају стандард чистоће 999,9. Иако се може купити и оно мање чистоће, Јакић саветује да то обавезно буде инвестиционо злато.

"Један грам злата у инвестиционом злату је много, много повољнији него један грам накита, прерачунат на исту чистоћу. И то је разлог зашто златари, они раде са маржама 30-40 одсто и преживљавају. За разлику од нас који смо у инвестиционом злату са изузетно малим маржама, тако да наши волумени морају да буду велики да би уопште били профитабилни и опстали на тржишту", појашњава Јакић.

Каже да је уверен да они који у свом портфолију имају злато, неће погрешити, јер немају никакав ризик.

"Најгоре је то оклевање. Купићу сутра кад злато падне. Неће никад више да падне. То потписујем", закључује Јакић.