Krompir poskupeo više od 150 odsto, kada se očekuje pad inflacije u Srbiji

Inflacija u Srbiji u julu je bila 12,8 odsto međugodišnje, a u septembru se očekuje najviše 14 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. Posle toga se očekuje pad.

Poskupljenje nekih proizvoda je veće od 50 odsto i mada je njihovo učešće u korpi zanemarljivo, a samim tim i uticaj na inflaciju, utisak građana je da je inflacija viša od zvanične.

U Narodnoj banci Srbije, na predstavljanju najnovijeg izveštaja o inflaciji, kažu da kada se u obzir uzme visina zarade i učešće hrane u potrošnji, takav utisak ne iznenađuje.

"Međugodišnja inflacija će, tokom tekućeg tromesečija ove godine dostići vrhunac, najverovatnije u septembru, a zatim će imati opadajuću putanju, uz očekivani snažniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine", poručuje Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.

Zašto su cene skočile

U Narodnoj banci Srbije potvrđuju da su cene neprerađene hrane više nego u evrozoni. Guvernerka Tabaković, kao odličan poznavalac toga šta koliko košta, kao primer je navela krompir koji je poskupeo 152 odsto.

"Posledica je i suše, ali je posledica i činjenice da su cene u Srbiji, recimo pre nekih dve godine bile na niskom nivou, tako da imate i efekat niske baze. Kada gledate evrozonu i Srbiju, ipak je njihovo tržište znatno veće", navodi Milan Trajković iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.

Šta će se desiti po najgorem scenariju

Po najgorem scenariju, inflacija bi bila nešto iznad 14 odsto i duže bi se zadržala na tom nivou.

"U svim tim 'crnim' scenarijima BDP ostaje pozitivan, u svakoj varijanti, nemamo recesiju. Sve modele, sve simulacije koje smo radili, ostajemo u plusu, što se BDP-a tiče i u ovoj i u narednoj godini", objašnjava Savo Jakovljević, iz Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS.

Da nije došlo do ratnog sukoba i pritiska na budžet da se obezbede energenti za građane i privredu, tvrdi guvernerka Tabaković, već bismo govorili o Srbiji sa investicionim rejtingom.

"Kad god sukob da se završi, jedino će Evropa izaći slabija nego što je to bila. I to je dugoročno najveći problem sa kojim se naša zemlja suočava", navodi Tabakovićeva.

Narodna banka Srbije procenjivaće da li će biti potrebe za daljim pooštravanjem monetarne politike.