НБС: Инфлација у јулу 12,8 одсто међугодишње

Према августовској пројекцији очекује се да ће међугодишња инфлација у трећем кварталу достићи врхунац, а да ће затим почети да опада, наводи се у августовском извештају о инфлацији Народне банке Србије. Под утицајем високих трошковних притисака претежно из међународног окружења, и инфлација у Србији наставила је да се креће узлазном путањом и у јулу је износила 12,8 одсто међугодишње, од чега је око 70 одсто доприноса потицало од раста цена хране и енергената.

Такође се очекује да ће пад у другој половини следеће године бити јачи, а да се у првој половини 2024. инфлација врати у циљане границе.

Наводи се да ће у смеру смиривања инфлаторних притисака деловати досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена хране и енергената као и нижа екстерна тражња.

Очекује се да ће на смиривање инфлације у кратком року утицати и донете мере Владе Србије којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Народна банка Србије очекује да ће инфлација ове године достићи врхунац крајем септембра и да би тада могла да достигне 14 одсто на међугодишњем нивоу, речено је на представљању Извештаја о инфлацији.

У извештају се истиче да је неизвесност остварења пројекције инфлације и бруто домаћег производа и даље велика и да се она највише односи на факторе из међународног окружења.

Пре свега на ефекте конфликта у Украјини и расположивост енергената као и њихове цене, те изгледе глобалног привредног раста.

Када је реч о домаћим факторима, ризици пројекције, наводе из НБС, се у највећој мери односе на исход овогодишње пољопривредне сезоне, а такође и кретања у сектору енергетике, у погледу обима производње угља и електричне енергије на домаћем тржишту али и по којим ценама ће се увозити део гаса изнад нивоа уговореног са Русијом, те евентиалних мера које ће Влада Србије предузети да би обезбедила енергетску сигурност на домаћем тржишту.

Истиче се да ће Народна банка наставити да прати релевантна кретања на међународном тржишту и процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова како би се обезбедио повратак инфлације у циљане границе.

Што се тиче пројекције бруто домаћег производа за ову годину она није мењана у односу на очекивања из маја али је због нижег очекиваног ефекта пренетих тенденција из ове године, као и нижег пројектованог привредног раста зоне евра, привредни раст за 2023. коригован наниже за 0,5 процентних поена, односно на распон од 3,5 до 4,5 одсто.

Након тога очекује се повратак на претходно очекивану путању раста од око 4-5 одсто годишње.