Koliko su porasle cene hrane i šta je na to uticalo

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u martu na mesečnom nivou iznosila 0,8 odsto, što je blisko ostvarenjima iz prethodnih meseci, saopšteno je iz kabineta guvernera Srbije Jorgovanke Tabaković.

Mesečnu dinamiku kretanja inflacije u martu obeležili su rast cena prerađene hrane, cena u okviru bazne inflacije i cena energenata.

Rast cena prerađene hrane na mesečnom nivou u martu iznosio je 0,9 odsto, kao i u periodu decembar 2021. - februar 2022. i sporije nego u oktobru i novembru, kada je mesečni rast ovih cena iznosio u proseku oko 2 odsto.

NBS saopštava da su sporijem rastu cena prerađene hrane doprinele i mere Vlade u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u martu bile više za 10,9 odsto, a cene neprerađene hrane za 26 odsto.

"Visok međugodišnji rast cena hrane većim delom je posledica delovanja faktora na strani ponude, na koje mere monetarne politike imaju ograničen efekat - prošlogodišnje suše, visokog rasta svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i posledično znatno uvećanih troškova u proizvodnji hrane", pojašnjeno je u kabinetu guvernera.

Globalni faktori uticali na rast cena energenata 

Cene energenata su na mesečnom nivou u martu porasle za 1,4 odsto.

Kako je saopšteno, njihovo kretanje je u celosti bilo opredeljeno globalnim faktorima, pre svega rastom svetske cene nafte, koji se prelio i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

"Rast cena naftnih derivata u Srbiji u martu iznosio je 2,1 odsto i znatno je niži od rasta svetske cene nafte, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto, čemu je doprinela odluka Vlade da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte. U vezi s tim, očekuje se da nova uredba nastavi da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji i na taj način smanji inflatorne pritiske", saopšteno je is NBS.

Uticaj rata u Ukrajini

Prema projekciji Narodne banke Srbije iz februarskog Izveštaja o inflaciji, međugodišnja inflacija trebalo bi da do kraja perioda projekcije postepeno usporava ka centralnoj vrednosti cilja.

Neizvesnost, koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva koronavirusa, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini.

To je za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.

"I pored toga, procene Narodne banke Srbije i dalje pokazuju da opadajuća putanja inflacije ne bi trebalo da bude ugrožena, pri čemu će inflacija na kraju godine u velikoj meri zavisiti od materijalizacije aktuelnih rizika. To se pre svega odnosi na dužinu trajanja konflikta u Ukrajini, kao i na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone", zaključuje se u saopštenju.