Može li Meta da spasi Fejsbuk
Na današnji dan 2004. godine četvorica studenata Harvarda, među kojima je bio i Mark Zakerberg, napravili su platformu Fejsbuk. Od društvene mreže koja se koristila samo na koledžu do oko tri milijarde korisnika širom sveta. Gde je danas Fejsbuk i zašto je kompanija promenila naziv u Meta?
Od danas je Fejsbuk punoletan. Za 18 godina mnogo toga se promenilo, zato u njegovom razvoju postoji nekoliko koraka. Prvi najvažniji je, kako stručnjaci kažu, samo osnivanje platforme.
"Sledeći korak koji je bio značajan kad su se pojavile reklame, mogućnost da imate profil kao firma. Sledeća stvar koju su shvatili to je da treba da prave i kupuju druge mreže, jer će Fejsbuk kao takav da stagnira, tako su kupili Votsap, Instagram i redom, oni kupuju i prave nešto što bi moglo da zameni Instagram", napominje Istok Pavlović, marketinški stručnjak.
Đorđe Krivokapić, docent na Fakultetu organizacionih nauka smatra da postoji više razloga zašto Fejsbuk nije više toliko dominanta kompanija.
"On je od jedne male platforme postao jedna od najvećih globalnih kompanija. Ono što je uspeo to je da, pored Gugla, napravi bazu podataka koja mu omogućava izgradnju novih poslovnih modela i alata koje će ponuditi korisnicima", kaže Krivokapić.
Fejsbuk je najpre bio mreža za studente, jer su ga studenti i napravili. Danas je retko mreža mladih.
"Obično se kaže da su na Fejsbuku starije generacije, to svi manje-više znamo, na Instagramu srednje generacije, najmlađi na Tik-toku, ali su i na Instagramu", dodaje Pavlović.
Krivokapić navodi da danas Tik-tok preovlađuje kao mreža, zbog formata koji se plasira na toj mreži.
"Poslednji rezultati pokazuju da je Fejsbuk počeo da gubi broj aktivnih korisnika u poslednjem kvartalu 2021", ističe Krivokapić.
Od 28. oktobra prošle godine, kompanija Fejsbuk menja naziv u Meta. Sa novim brendom, dolazi i nova ideja – Metaverzum. Stručnjaci kažu, taj digitalni prostor za sada je enigma.
Spoj mreže i realnosti
Marko Tanasković, IT stručnjak, kaže za RTS da će to, koliko za sada znamo, biti spoj društvene mreže i virtuelne realnosti.
"Ljudi će moći da kreiraju virtuelne verzije sebe i tako interaguju sa drugim ljudima. Malo to deluje distopijski, ali cela ta tehnologija donosi i dobre stvari. Recimo kupujete i beskonačno probate novo odelo ili namestite stan koliko god puta hoćete pre nego što ga kupite", kaže Tanasković.
Ljudi se, dodaje, plaše da će bežati u virtuelni život, a da će to biti i motivacija za druge da počnu da sve više beže iz realnog u taj virtuelni svet.
To najviše privlači tinejdžere, smatra Tanasković i dodaje: "Sve one opasnosti koje vrebaju na mrežama u smislu predatorstva biće verovatno još izraženije. Verovatno će i načini zaštite morati da se poprave i to će biti deo i debate."
S obzirom na to da investitori već kupuju zemljište u virtuelnom svetu, Tanasković navodi da ljudi preuzimaju rizik kako ne bi propustili šansu, kao sa bitkoinom.
"Neki ulažu u nadi da će to postati veliko i imati kasnije neku vrednost. Mislim da će da se kupuje običnim novcem. Problem sa kriptovalutama je što se ne koriste za kupovinu, nego za akumulaciju bogatstva", navodi Tanasković.
Smatra da će neki prvi oblik doći vrlo brzo, ali da će sigurno proteći četiri ili pet godina dok ne dođemo do onoga što se obećava kao metaverzum.
Коментари