Slobodna zona "Subotica" - pravi primer za privlačenje investitora

Od 15 slobodnih industrijskih zona u našoj zemlji, subotička je po prometu za 2020. godinu, bila najbolja. Pandemija ni prošle godine nije omela uspešno poslovanje preduzeća koja posluju u njoj. Nedavno otvorena fabrika nemačke kompanije "Bojsen", deseta je strana investicija u Slobodnoj zoni u Subotici, prvoj koja je pre dve i po decenije počela sa radom u Srbiji.

Više od 800 miliona evra ostvarile su strane kompanije u 2020. godini u Slobodnoj zoni u Subotici. Očekuje se da su rezultati za 2021. godinu još bolji.

"Ostvaren je dobar promet, što govori da je epidemija ostavila izvesne posledice, ali zahvaljujući mudroj poslovnoj politici i poslovnim odlukama koje su kompanije preduzele, možemo reći da su efekti pandemije minimalni", navodi Saša Gravorac, direktor Slobodne zone Subotica.

Strane kompanije do sada su investirale oko 200 miliona evra u subotičku zonu. Američka kompanija "Ametek" već 11 godina povećava proizvodnju i broj radnika i ima ambiciozne planove.

"Sve poslovne jedinice ovde su došle zbog toga što imaju izuzetno dobru radnu snagu koja vrlo brzo nauči nove tehnologije i isporučuje najbolji kvalitet. U 2022. godini imamo planove da dalje razvijamo naš proizvodni portfolio, te da zapošljavamo i više od 500 ljudi", navodi Slobodan Anić, direktor "Ameteka".

Bez obzira na dve kovid godine, broj radnika u zoni je ostao na nivou 2019. godine, tu radi oko 6.400 ljudi koji dolaze i iz okolnih mesta.

"Što se tiče primanja i plaćanja, sve je na vreme, plata mi je OK, odgovara mi, zadovoljna sam sa svim", navodi Hajra Barić, radnica u "Ameteku".

U subotičkoj sindikalnoj organizaciji potvrđuju da je zbog firmi u industrijskoj zoni u Malom Bajmoku, nezaposlenost u Subotici svedena na minimum, tek 4.200 ljudi traži posao.

"Ono što je sa strane sindikata najbitnije: da ima posla, da je bezbednost dobra, da se zarade isplaćuju, a ono što želimo i što tražimo je da se poveća subotički prosek na nivou grada, a samim tim želimo da i u zoni budu veće plate", navodi Ištvan Huđi, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice.

Više od 800 miliona dinara slije se godišnje u gradski budžet od doprinosa na plate u zoni. Zbog pojačane tražnje za radnom snagom, Subotica se posvetila školovanju potrebnih profesija.

"Zato je dualno obrazovanje jako bitno i ti novi obrazovni profili. Da mlade što više školujemo i da oni ostanu u ovom gradu", navodi Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice.

U subotičkoj Slobodnoj zoni i ove godine očekuju nove investitore, a strategijom razvoja predviđena je temeljnija saradnja nauke i privrede kako bi se obezbedila proizvodnja pretežno visokih i inovativnih tehnologija.