Budžet za narednu godinu – više novca za investicije i plate u javnom sektoru

Budžet Srbije za 2022. godinu je realni odraz naše ekonomske moći. Sa očekivanih sedam odsto za ovu, napravljen je ogroman skok i projektovan rast bruto domaćeg proizvoda za 2022. godinu od 4,5 odsto, izjavio je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Nevladinom sektoru i međunarodnim institucijama predstavljen je i izveštaj realizacije budžeta za pretprošlu godinu, kao i izveštaj Državnog revizora.

Plan je da državna kasa dogodine prihoduje 1.516,8 milijardi dinara, dok će za rashode biti potrebno 1.717 milijardi, uz deficit od tri odsto.

Javni dug neće preći 55,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, a prihodi će rasti ispod stope inflacije.

Najviše novca opredeljeno je za javne investicije i povećanje standarda zaposlenih u budžetskim institucijama.

"Osam procenata će od 1. januara imati zaposleni u zdravstvenim ustanovama, kao i svi zdravstveni radnici i u drugim oblastima, na primeru Zavoda za sport, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, socijalnim ustanovama", izjavio je Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Dodaje i da će "svi ostali u socijalnim ustanovama, takođe, dobiti osam odsto, kao i zaposleni u Vojsci".

"Svi ostali u javnom sektoru imaće od 1. januara povećanje za sedam odsto. I pored tog povećanja plata u proseku od 7,3 odsto, nama se nastavlja smanjenje učešće plata u BDP-u sa 10,2 odsto u ovoj na 10,1 odsto u 2022 godini ", rekao je Stevanović.

Najviše sredstava za kapitalne investicije dobiće Ministarstvo građevine 206,2 milijarde dinara, što je za 40 milijardi više nego ove godine.

Kancelarija za informacione tehnologije dobiće 9,2 milijarde dinara, Ministarstvo prosvete 9,1 milijardu, Ministarstvo zdravlja dodatnih 7,9 milijardi dinara, Ministarstvo energetike 7,1 milijardu, a Ministarstvo ekologije ukupno 27,4 milijarde ili tri puta više nego ove godine.

Izdvajanja za privredu i građane

Za subvencije privredi i građanima izdvojene su 143,6 milijardi dinara, što je manje za 68,6 milijardi dinara u odnosu na ovogodišnji rebalans.

"Najveća ušteda se odnosi na paket podrške privredi i građanima, koji je u ovoj godini isplaćen, ali nastavljamo trend smanjenja i poboljšanje strukture subvencija kada su u pitanju javna preduzeća i drugi organizacioni oblici", objašnjava Stevanović.

Pomoć penzionerima i povećanje minimalne zarade

Penzioneri mogu računati na povećanje od 5, 5 odsto, uz jednokratnu pomoć u februaru od po 20 hiljada dinara.

Povećava se, takođe, minimalna zarada i neoporezivi deo zarade na 19,3 hiljade dinara.

U masi povećanja zarada od 23 milijarde na teret poslodavca, 18 milijardi dinara će subevencionisati država jer se za pola procenta samanjuje i stopa koju poslodavci uplaćuju Fondu PIO.

Mišljenje DRI i organizacija

Državna revizorska institucija najviše zamerki imala je na nedostatak unutrašnje finansijske kontrole u preduzećima.

Sugerisala je da se nepravilnosti u poslovnim knjigama moraju svesti na pola procenta, dok je sada negativno mišljenje izrazila za skoro jedan procenta trošenja budžetskih para.

Nevladine organizacije pohvalile su transparentniji način predstavljanja trošenja budžetskih para i veće učešće građana u predlaganju projekata koji se budžetski finansiraju.