Cena novogradnje skočila i za 15 odsto, promet nekretnina premašio četiri milijarde evra

Pandemija kovida-19 uzdrmala je svetsku ekonomiju, a trpe i nacionalne ekonomije u određenim sektorima. Kupovina i prodaja stambenih nekretnina, kod nas i u svetu, posebno u Sjedinjenim Državama, čije je tržište po obimu najveće, bila je usporena u trenutku kada je svet tek upoznavao virus i život u uslovima pandemije.

Domaće tržište nekretnina počelo je da se oporavlja, a u ovoj godini postignute su i rekordne prodajne cene kvadrata, i u stambenim objektima, i u prodaji kuća i poslovnog prostora.

Iz izveštaja RGZ-a vidimo da je najskuplji kvadrat stana u Srbiji u 2020. godini kupljen u naselju Beogradu na vodi i koštao je 9.600 evra. Kada je reč o starogradnji, najviša cena je bila na Dorćolu, u Ulici Kralja Petra – 4.500 evra po kvadratu.

Nenad Đorđević iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Privredne komore Srbije je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo da "korona kriza" nije ništa promenila na tržištu nekretnina, da izgradnja novih višespratnica nije stala ni tokom pandemije i da su cene stanova zabeležile rast.

"Pre pandemije bi cena bila nešto niža jer vidimo da su cene stanova u novogradnji, a i starih stanova u Beogradu, ali i u celoj Srbiji, rasle negde između 10 i 15 odsto novogradnja, a negde oko šest do osam odsto stari stanovi. Tako da je postignuta viša cena nego pre početka vanrednog stanja", objašnjava Đorđević.

Dodaje da je zabeležen konstantan rast prometa.

"Imamo konstantan rast prometa, 2017. iznosio je oko tri milijarde evra, 2018. godine 3,6 milijardi evra, 2019. godine 4,1 milijardu, a 2020. bio je 4,2 milijarde evra. To je veliki uspeh, s obzirom na to da smo imali vanredno stanje u kojem je došlo do pada broja transakcija zbog nemogućnosti ljudi da gledaju stanove i da proces kupovine i prodaje normalno funkcioniše", objašnjava Đorđević. 

Koliko košta prosečan stan u Srbiji 

Prosečna cena stanova u novogradnji u Srbiji iznosi oko 1.300 evra po kvadratu. Cene na tržištu nekretnina u Beogradu, koje čini oko 60 odsto prometa stanova u Srbiji, i dalje imaju blagi rast. 

"Prosečna cena kvadrata za teritoriju Republike Srbije je oko 1.000 evra za stanove u starim zgradama i nešto malo preko 1.300 za stanove u novogradnji. U Beogradu je to više od republičkog proseka jer je Beograd preko 60 odsto prometa na tržištu nekretnina u Srbiji", objašnjava Đorđević.

Kod prometa kuća najviše cene su postignute na Dedinju, dok se najskuplji poslovni prostori prodaju u Novom Sadu, čak 11.000 evra po kvadratu. Najskuplje garažno mesto kupljeno je na Kopaoniku dok naselja u okolini Novog Sada beleže najvišu ostvarenu cenu zemljišta.  

Investiranje kapitala u nekretnine 

Gost Jutarnjeg programa objašnjava da građani na nekretnine gledaju kao na sredstvo u koje se investira novac.

"U nekretninama je preko 70 odsto kapitala naše nacije, i kada se jedna nekretnina proda, novac i dalje ostaje u nekretninama zato što taj prodavac koji je prodao nekretninu dalje kupuje nekretninu i onda se stvara lanac gde se proda tri do pet nekretnina kada se jedna proda", navodi Đorđević.

Kako kaže, građani kupuju nekretnine kako bi imali veći prinos na uložena sredstva nego što mogu da dobiju od kamate.

"Mi smo u prethodnih četiri, pet godina imali konstantan pad kamate na štednju i imali smo pad kamate na stambene kredite što je dovelo do toga da građani budu dodatno stimulisani da novac ulažu u nekretnine. Ulaganje u bilo koju vrstu nekretnine predstavlja sigurnu investiciju zbog toga što se ta sredstva neće obezvrediti", zaključio je Đorđević.