Koja preduzeća će biti privatizovana ove godine

U prošloj godini od ponuđena tri preduzeća – prodato je samo jedno. Iako je korona usporila i proces privatizacije, Ministarstvo privrede nastavlja s tim poslom.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović rekao je u emisiji "Upitnik" da do 12. februara treba da bude usvojena Strategija o državnom vlasništvu, a Akcioni plan u martu.

Ove godine biće oglašeno 15, a možda i 20 preduzeća. Prva će biti oglašena "Lasta", "Petrohemija", Izdavačko preduzeće "Rad", četiri vodoprivredna preduzeća iz Banata, "Ivan Milutinović PIM", rekao je Stevanović. 

Država je u poslednjih nekoliko godina raščistila portfelj Ministarstva privrede i ostalo je 78 preduzeća, a država će se opredeliti u kojim preduzećima će zadržati vlasništvo. 

"Ministarstvo privrede će se baviti svim ovim preduzećima, a ne kao do sada da se preduzećima iz oblasti energetike bavi Ministarstvo energetike, a namenskom industrijom Ministarstvo odbrane. Sve administrativne poslove trebalo bi da završimo do kraja ove godine i da sa primenom i strategije, i zakona, i akata krenemo od sledeće godine", rekao je Stevanović. 

Šta se promenilo u odnosu na ranije privatizacije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da se od prvih privatizacija pre dve decenije promenilo mnogo, a pre svega to što su radnici svesni da će doći do privatizacije.

"Za ovih 20 godina iskusili smo gubitak prava radnika, kojima su ostali dužni plate, i sada ih pre svega zanima da li će posle privatizacije nastaviti da rade", kaže Orbović.

Smatra da je sindikatima trebalo dati mogućnost da učestvuju i u izradi strategije i zakonskih akata, a ne samo onda kada već dođe do privatizacije.

"Ovo što sada država radi je za pohvalu, a to je da se izradi strategija i da se reši problem koji predugo traje", rekao je Orbović.

Javna preduzeća – javni značaj 

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da je problem što je većina od ovih 78 preduzeća već bila u procesu privatizacije, ali bez uspeha. On takođe smatra da treba shvatiti i da javna preduzeća imaju javni značaj.

"Slično je i kada govorimo o banjama kao i zemljištu, jer to su resursi budućnosti. S druge strane, imate preduzeća koja predstavljaju problem jer za 20 godine nije uspeo da se nađe investitor i sada nemaju potencijal, nemaju tehnologiju", rekao je Savić.

Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna. 

Savić smatra da sva preduzeća moraju da shvate da moraju da investiraju da bi bila konkurentna na tržištu.

"'Simpo' je još u vreme vlade Mirka Cvetkovića pomognut otpisom dugova prema državi. Isto je i sa 'Jumkom'. Moramo da budemo realni i da podvučemo crtu jer ne može da se nešto odlaže 20-30 godina. Ne mora da se ugasi preduzeće, ali mogu da se smanje kapaciteti na meru održivosti", rekao je Savić.

Potrebne investicije

Kada je reč o javnim preduzećima, sa profesorom Savićem je saglasan i državni sekretar u Ministarstvu privrede.

"Javna preduzeća baštine opšta dobra i ne mogu uvek da posluju komercijalno, ali mogu da budu korporativna", rekao je Stevanović. 

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je veliki problem tih preduzeća što se godinama čekalo da neko dođe da ih kupi i u njih nije investirano.

"Ima dosta firmi koje i dalje imaju kapacitete i treba im pomoći – ili da se privatizuju ili da se investira u nove tehnologije i nastave s radom", rekao je Orbović.